Nemačka štampa o Vučiću: Predstavlja opasnost za region

Štampa na nemačkom jeziku ponovo opširno izveštava o aktuelnoj situaciji u Srbiji - o merama za smanjenje cena, odnosu Brisela prema studentskim protestima i nacionalizmu, prenosi Dojče vele.

U tekstu pod naslovom "Predsednički šećer umesto represivne palice u Srbiji", bečki list Prese piše o paketu mera za jeftiniju hranu "oslabljenog šefa države" Aleksandra Vučića.

- Barem je predsednički trpezarijski sto bogato postavljen u krizom uzdrmanoj Srbiji, kandidatu za članstvo u EU. Ispred zastave zemlje i Evropske unije, zabrinuti predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedelju je dao da se postavi dvadesetak dobro napunjenih poklon-korpi, kako bi prilikom svog 21. televizijskog nastupa uživo ovog meseca, uz pomoć revnosno iškrabane školske table, objasnio svoje "čudesne mere" za obećano sniženje cena 3.000 proizvoda - navode.

Kratkoročni efekat mera
List piše da bi mere, privremeno ograničene na pola godine, prema rečima Vučića trebalo da stupe na snagu već 1. septembra.

- Osim povoljnijih kredita, najavio je i jeftinije ogrevno drvo, snižene troškove električne energije za "socijalno ugrožene" penzionere, kao i ograničenje mogućnosti zaplene od strane izvršitelja: "Niko ubuduće više neće moći da zapleni stanove do 60 kvadratnih metara." - stoji u tekstu.

Međutim, pokušaj ograničenja marži mogao bi da ima samo kratkoročni efekat u prva dva meseca, piše Prese i prenosi ocenu beogradskog profesora ekonomije Gorana Petkovića koji je za list Danas izjavio: "Pre ili kasnije, trgovinski lanci će uvek pronaći način da to zaobiđu - bilo povećanjem marži na druge proizvode, bilo odustajanjem od nerentabilne prodaje proizvoda ili prebacivanjem gubitaka na proizvođače i posrednike. Ni u Srbiji se to ne može promeniti za šest meseci."

Evropska komisija štedi Vučića
Već skoro deset meseci hiljade ljudi u Srbiji demonstrira za demokratiju i vladavinu prava, a Evropska unija ih svojim ćutanjem ostavlja na cedilu, piše list Rajnfalc. U tekstu naslovljenom "Da li Evropa gubi Srbiju", novinar Rudolf Grube ukazuje da Brisel skoro deset meseci posmatra dešavanja gotovo bespomoćno i da "osim ritualnih i neefikasnih opomena, Evropska komisija ne vrši nikakav pritisak na Vučića".

Dalje se navodi da Evropska komisija štedi Vučića i nagrađuje ga milionskim fondovima, jer Srbija igra ključnu ulogu za stabilnost na Balkanu.

- Ali predsednik koji ne može da obezbedi stabilnost ni u sopstvenoj zemlji, predstavlja opasnost za ceo region - ocenjuje list iz iz Ludvigshafena.

- Vučića, nada se Brisel, ne treba prepustiti prevelikom uticaju ratnog despota Vladimira Putina. Ali Srbija je poslednjih godina kroz desetine ekonomskih i političkih sporazuma postala zavisnija od Rusije i Kine nego ikada ranije. Istovremeno, u stanovništvu opada poverenje u evropsku budućnost. U međuvremenu je izgubljena većina za ulazak u EU, jer Srbi, prema anketama, s pravom veruju da ih je Evropa zaboravila. Vučiću to odgovara, za njega je Zapad, posebno Nemačka, samo krajnje dobrodošao privredni partner; demokratija po evropskom uzoru ne leži u njegovom interesu moći - dodaju.

Postoje dva scenarija
Nedeljnik Špigel donosi intervju sa politikologom Vedranom Džihićem sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Govoreći o aktuelnoj situaciji u Srbiji, Džihić kaže da je sada prelomni trenutak i da za Vučića više nema povratka.

- Nije mu uspelo da uplaši ljude. Postoje dva scenarija: ili se raspisuju novi izbori, ili dolazi do potpune eskalacije nasilja - navodi Špigel.

Na konstataciju novinara Špigela da je protestni pokret heterogen i da pored levičara na ulice izlaze i nacionalisti, Džihić objašnjava da je nacionalizam od osamdesetih godina vrlo snažno oblikovao srpsko društvo.

- Kroz međunarodnu osudu genocida u Srebrenici i NATO vazdušne udare 1999. dodatno se učvrstio osećaj da su Srbi uvek u ulozi žrtve. To pripada osnovnom raspoloženju širokih slojeva društva - kaže.

Jedna drugačija slika o Srbiji
Džihić kaže da će u nekom trenutku protestni pokret morati da diskutuje o otvorenim pitanjima: "Kako se nositi sa zapaljivim temama poput Kosova, genocida u Srebrenici i sa suočavanjem s prošlošću? Među demonstrantima postoji svest da je za to najpre potrebno stvoriti demokratski sistem i funkcionalne institucije, kako bi se ta pitanja mogla tematski obraditi."

Politikolog, međutim, kaže da je optimista i dodaje da se na protestima dogodilo nešto značajno.

- U južnosrpskom gradu Novi Pazar formirala se neverovatna solidarnost između pravoslavnih Srba i muslimanskih Bošnjaka. Pokazala se spremnost da se dođe do jedne drugačije slike o Srbiji - zaključuju.