Netanjahuov kontroverzni plan za okupaciju Gaze ima 5 faza: "Gurnuće Izrael u crnu rupu!"

Prema neimenovanom izraelskom izvoru čije navode prenose CNN, prva faza podrazumeva evakuaciju grada Gaze i proširenje distribucije humanitarne pomoći, sa rokom do 7. oktobra 2025. Datum je namerno zbog simbolike radi – tada će se navršiti dve godine od napada koji je predvodio Hamas, a koji je pokrenuo rat.

Iako će se humanitarna pomoć u početku značajno povećati, prema drugom izraelskom izvoru, neće se distribuirati unutar samog grada Gaze kako bi se podstaklo stanovništvo na evakuaciju.

Plan predviđa trajanje do pet meseci i fokusira se na preuzimanje samo grada Gaze, bez okolnih kampova, što je uži obim u odnosu na potpunu okupaciju enklave. Ipak, obuhvata prinudnu evakuaciju skoro polovine stanovništva, a izraelska vojska već kontroliše oko 75 odsto teritorije enklave.

Generali izraelske vojske protiv okupacije grada Gaza

Prema izraelskim medijima, u kabinetu je postojao i alternativni plan, koji su bezbednosni ministri ubedljivom većinom ocenili kao nedovoljno efikasan – smatrali su da ne bi doveo ni do poraza Hamasa, niti do povratka talaca.

Ovaj plan, prema navodima, predstavio je načelnik Generalštaba IDF-a, general-potpukovnik Ejal Zamir. On je upozorio da bi okupacija Gaze mogla da gurne Izrael u „crnu rupu“ dugotrajne pobune, humanitarne odgovornosti i većeg rizika po taoce. Zamir je takođe ukazao na opasnost od pogoršanja humanitarne krize i međunarodnih posledica eskalacije sukoba, kao i na rizik za preostalih 50 talaca, od kojih se veruje da je 20 još uvek živo.

Umesto potpunog zauzimanja, on je predložio ograničenu operaciju fokusiranu na opkoljavanje grada Gaze i drugih ključnih oblasti. Međutim, kabinet je njegov predlog odbio, a Netanjahuova kancelarija saopštila je da takav plan „ne bi postigao poraz Hamasa niti povratak talaca“.

5 tačaka Netanjahuovog plana

Netanjahuova kancelarija je na mreži X objavila da je bezbednosni kabinet većinom glasova usvojio ono što je on nazvao „pet principa za okončanje rata“. To su:

Razoružavanje Hamasa

Povratak svih talaca – i živih i mrtvih.

Demilitarizacija Pojasa Gaze

Izraelska bezbednosna kontrola nad Pojasom Gaze

Uspostavljanje alternativne civilne administracije koja nije ni Hamas ni Palestinska samouprava

Kako je počeo rat u Gazi?

Sukob u Gazi ponovo je eskalirao nakon što je 7. oktobra 2023. godine Hamas izveo iznenadni i masovni napad na Izrael. Militanti su probili granicu iz Pojasa Gaze, upali u izraelska naselja i vojne baze, te izveli raketne napade na više gradova, uključujući Tel Aviv i Jerusalim. U napadu je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, a oko 250 osoba je oteto i odvedeno u Gazu kao taoci. Izrael je na to odgovorio proglašenjem rata i pokretanjem široke vojne ofanzive s ciljem uništavanja Hamasove infrastrukture i oslobađanja talaca.

Od tada, rat u Gazi traje bez prekida, a izraelska vojska je tokom 2023. i 2024. godine sprovela niz kopnenih i vazdušnih operacija koje su dovele do velikih razaranja i gubitaka među palestinskim civilima. Gaza je suočena s teškom humanitarnom krizom – hiljade mrtvih, stotine hiljada raseljenih i gotovo potpuna devastacija infrastrukture. Istovremeno, međunarodna zajednica je sve više izražavala zabrinutost zbog razmera civilnih žrtava i blokade koja sprečava dovoljan dotok hrane, vode i medicinske pomoći. Do avgusta 2025. sukob je ušao u produženu fazu, sa povremenim intenzivnim borbama i stalnim pregovorima o prekidima vatre, ali bez trajnog političkog rešenja.