Promena snaga na pomolu: Amerika povlači svoju vojsku iz Evrope, Nemačka se o tome malo pita

Decenijama je američko vojno prisustvo na nemačkom tlu bilo okosnica američkih globalnih operacija – i stub evropske odbrane. Ali dok se Vašington sprema da ponovo proceni gde su njegove trupe bazirane, zvaničnici u Berlinu su sve nesigurniji šta će to značiti za njih, navodi Politiko (Politico).

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus otputovao je u ponedeljak u Vašington kako bi se uverio da će Nemačka ostati u toku sa američkim planovima. Nakon sastanka sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom, jasno je stavio do znanja da Berlin očekuje promenu američkog stava.

- Počeo sam pre dve godine da ističem da će u nekom trenutku postati jasno da će Amerikanci na kraju ovde biti manje... Za sada, mi u Evropi smo mogli da računamo na to da će učiniti više. Ali moramo da priznamo da oni imaju svoje interese – u Indo-Pacifiku, u bezbednosti pomorskih trgovačkih puteva - rekao je Pistorijus novinarima nakon njihovog sastanka.

Ono što nedostaje je jasnoća o tome šta "manje“ zapravo znači. Nemački zvaničnici kažu da ciljaju da budu deo koordinacionih napora. Ali nisu dobili nikakve čvrste obaveze o tome šta SAD planiraju da urade — ili kada.

Saveznici NATO-a su takođe zabrinuti, a američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker pokušao je da smiri situcaiju u četvrtak.

U razgovoru sa novinarima u sedištu NATO-a u Briselu, rekao je da ima "dnevne razgovore sa našim saveznicima o tom procesu“.

- Saglasili smo se da nema iznenađenja i praznina u... strateškom okviru Evrope - dodao je.

Berlin se sprema za povlačenje SAD

U srži ovih diskusija je Globalni pregled raspoređivanja snaga, široka procena koju ponovo vodi Pentagon o raspoređivanju američke vojske širom sveta.

Njen cilj je da se američke snage prilagode promenljivim globalnim prioritetima — posebno rastućoj napetosti u Indo-Pacifiku i pritisku da se smanje američke potrošnje u inostranstvu. Očekuje se da će konačni izveštaj biti objavljen do septembra.

Za Evropu, to bi moglo da znači manje američkih trupa na kontinentu. U februaru, Hegset je stajao pored svog poljskog kolege i jasno rekao:

- Sada je vreme da investirate [u svoje vojske], jer ne možete pretpostavljati da će američko prisustvo trajati zauvek.

Nemačka vlada, više od većine, ima razloga da to upozorenje shvati ozbiljno.

Nemačka je domaćin više američkih trupa nego bilo koja druga zemlja u Evropi, sa oko 35.000 američkih vojnika stacioniranih u oko 35 opština.

To uključuje vazduhoplovnu bazu Ramštajn, centralno čvorište za američke vazdušne operacije i satelitske komunikacije; Grafenver, koji je, prema podacima vojske, najveće područje za obuku američke vojske van Sjedinjenih Država - gde je, kako se navodi, i sam Hegset bio privremeno stacioniran kao vojnik - i ključno sedište za vojno osoblje.

Za Nemačku, američka vojna podrška je dugo bila kamen temeljac nacionalne bezbednosti - od Hladnog rata do danas, navodi Politiko.

Ali, kako je istakla Ajlin Matle, viša saradnica za bezbednosnu politiku u Nemačkom savetu za spoljne odnose, američko prisustvo služi i interesima Vašingtona.

- Baze poput Ramštajna se ne koriste samo za evropsku odbranu, već i za projektovanje moći na Bliski istok i, donekle, u Afriku - rekla je za Matle za Politiko.

Na primer, Evropa je služila kao "okretna vrata“ za američku vojnu opremu u druge delove sveta, dodala je.

Prema mišljenju Matle, jedan od verovatnih rezultata Pregleda globalnog rasporeda snaga bio bi uklanjanje oko 20.000 američkih vojnika koji su poslati u Evropu 2022. godine pod tadašnjim predsednikom Džoom Bajdenom nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

Trenutni broj američkih trupa u Evropi varira između 90.000 i 100.000, dodala je.

Nemačka nastoji da zadrži Vašington

Ta neizvesnost je upravo ono što Pistorijus pokušava da spreči da se pretvori u krizu.

Ta zabrinutost je već podstakla Nemačku da pojača tihe diplomatske aktivnosti. Zvaničnici u Berlinu su se zalagali za fazni, transparentan pristup, naglašavajući rastuća vojna ulaganja zemlje i njenu spremnost da ugosti američke snage.

U junu je Nemačka objavila planove da poveća rashode za odbranu sa približno 86 milijardi evra u 2025. na oko 153 milijarde evra do 2029. godine — povećavajući ih na otprilike 3,5 odsto BDP-a kako bi se ispunili ciljevi NATO-a i podržale obaveze u vezi sa zajedničkom infrastrukturom.

Prema Matle, napori su namerni — i, do sada, umereno uspešni.

Međutim, šta dolazi sledeće zavisi isključivo od Vašingtona.