EU članstvo 2.0: Ponovo se "prodaje"?

Na dnevnom redu bila su pitanja rata u Ukrajini, sigurnosti Evrope i – po prvi put od Bregzita – pripreme za britansko-evropski samit koji će biti održan 19. maja, piše Index.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nazvao je sastanak važnim trenutkom, a samit sledeće sedmice opisuje se kao početak nove faze odnosa između Ujedinjenog Kraljevstva i EU. Premijer Kir Starmer tada će ugostiti čelnike evropskih institucija i najaviti novu "strategijsku saradnju".

Nego, što to zapravo znači za Veliku Britaniju? Je li reč o povratku EU na mala vrata ili o pokušaju da se Bregzit učini funkcionalnijim?

Bezbednosno partnerstvo kao glavna tema

U središtu razgovora je bezbednosni sporazum s EU, koji se razmatra još od 2020. godine, ali nikada nije zaključen. Evropska šefica diplomatije Kaja Kalas poručila je da su prošli problemi iza njih i da je saradnja nužna zbog globalnih pretnji.

- Moramo da idemo napred s ovim partnerstvom - rekla je Kalas.

Britanska vlada tvrdi da partnerstvo neće ugroziti NATO, nego ga nadopuniti - posebno u područjima poput energetske sigurnosti, migracija i suzbijanja kriminala. Predviđa se i da bi britanske kompanije mogle da imaju koristi. Na primer, ako Ujedinjeno Kraljevstvo bude deo evropskog programa SAFE, otvoriće im se pristup sredstvima od 150 milijardi evra za sigurnosne projekte.

Mogu li se ponovno ukloniti granične kontrole?

U Velikoj Britaniji raste i interes za tzv. veterinarski sporazum koji bi uklonio deo graničnih kontrola na prehrambene proizvode. Ministar Nik Tomas -Sajmonds kaže da je cilj smanjiti cene hrane, što je obećano u izbornom programu Laburista.

Preduzetnica Džulijen Ponan, čija kompanija izvozi veganske grickalice, kaže da joj birokratija sprečava prodaju u EU:

- Jedna je zaposlena čak morala nositi uzorke u koferu kako ih ne bi zadržali na granici.

No, takav bi sporazum značio da se Ujedinjeno Kraljevstvo mora uskladiti s evropskim pravilima o hrani - i time ponovno podvrgne nadzoru evropskih sudova. Konzervativci to nazivaju "samitom predaje", a stranka Reform UK tvrdi da se Britanija ponovno "prodaje" Evropi.

Stari konflikti i nova saradnja

Iako vlada tvrdi da se ne vraća ni carinskoj uniji, ni jedinstvenom tržištu, ni slobodi kretanja, protivnici Kira Starmera strahuju da su ovi koraci uvod u "EU članstvo 2.0".

Neki ipak smatraju da Britanija ne iskorištava dovoljno prilika. Liberalne demokrate pozivaju na dublju trgovinsku saradnju i kažu da britanske kompanije "pucaju od frustracije" jer ne mogu lakše da posluju sa EU.

Sledeće godine ističe sporazum koji dopušta evropskim brodovima ribolov u britanskim vodama. EU želi produženje, a britanski pregovarači bi to mogli da iskoriste kao polugu za druge ustupke - poput bezbednosnog sporazuma.

Međutim, Velika Britanija i dalje zavisi od evropskih tržišta za izvoz ribe, što Briselu daje pregovaračku prednost. Pregovori će, očekivano, biti teški.

Pragmatična saradnja

Sve više se spominje i mogućnost uvođenja programa za razmenu mladih, koji bi omogućio građanima do 30 godina da žive i rade s obe strane Lamanša. Iako je vlada dugo tvrdila da takvi planovi ne postoje, sada se ton mijenja. Planirani program bio bi strogo kontroliran i ne bi uključivao slobodu kretanja.

Laburistička vlada poručuje da će saradnja sa EU biti pragmatična, usmerena na ono što koristi građanima - a ne na ideološka prepucavanja.

Profesorka Pola Saridž s britanskog univerziteta u Bristolu smatra da većinu glasača ne brine legalna imigracija, već ilegalni prelasci, poput onih malim čamcima preko Lamanša.

- Većina ljudi nema ništa protiv da mladi dolaze da radi ili studira - rekla je.

Premijer Starmer poručuje da Britanija neće ponovo pristupiti carinskoj uniji ili jedinstvenom tržištu. Ali želi "da učini Bregzit funkcionalnim" i izgradi "ambiciozan odnos sa evropskim partnerima".

Za jedne je to prodaja suvereniteta, za druge pametan zaokret. A samit u Londonu možda neće ući u istoriju poput Vaterloa - ali bi ipak mogao da označi novi smer britanske politike prema Evropi.