Kijev čeka odgovor Kremlja na ponudu Zelenskog Putinu da lično pregovaraju u Istanbulu

Kijev i njegovi evropski saveznici zahtevali su "potpuno i bezuslovno" 30-dnevno primirje koje bi počelo danas, što je, kako su rekli, preduslov za direktne mirovne pregovore Rusije i Ukrajine u Istanbulu, kako je predložio ruski predsednik Vladimir Putin.

Rusija zasad nije odgovorila na ponudu Zelenskog da direktno pregovara s Putinom, niti na ultimatum da se borbe obustave na mesec dana, te je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibíga danas ocenio da Moskva "potpuno ignoriše" predlog Zapada o primirju.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je rekao da će danas popodne o tome Ukrajinci razgovarati s nekoliko evropskih lidera.

Na diplomatskom frontu, stvari su se ubrzale poslednjih dana, jer se činilo da su stigli u ćorsokak odvojeni razgovori s dvema stranama koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.

Kijev i njegovi evropski saveznici, zajedno sa Vašingtonom, u subotu su Rusiji dali ultimatum o prekidu vatre od 30 dana, preteći Moskvi "masivnim sankcijama" ako to odbije.

Ruski predsednik je ignorisao ultimatum, predloživši zauzvrat "direktne" i "bezuslovne" pregovore Moskve i Kijeva, počev od četvrtka u Istanbulu.

To bi bili prvi razgovori Rusa i Ukrajinaca još od prvih nedelja ruske invazije u februaru 2022. godine, kada niz njihovih sastanaka, takođe delimično u Turskoj, nije uspeo da donese mirovni sporazum.

Zelenski je odgovorio pozivom Putinu da se sastane sa njim "lično" u četvrtak u Istanbulu, na šta još nema . odgovora Kremlja.

Ukrajinski politolog Volodimir Fesenko opisao je taj poziv kao "taktički potez" u pokušaju da se Putin stavi u težak položaj u procesu pregovora.

- Ako Putin odbije (ovaj poziv), to znači da ne želi da pregovara i da bi u Trampovim očima mogao da izgleda kao gubitnik - smatra taj stručnjak.

Po rečima Fesenka, Putin će otputovati u Istanbul ako to "lično zatraži od njega" Tramp koji je "glavna pokretačka snaga" pregovora.

Putin koji i dalje zahteva predaju Ukrajine, njeno odricanje od pridruživanja NATO-u i pravo da Moskva zadrži ukrajinsku teritoriju koju je anektirala, izgleda da ima drugačije tumačenje, znajući da se njegova vojska u povoljnom položaju na frontu.

On u subotu nije isključio mogućnost da se tokom pregovora razgovara i o prekidu vatre, ali je rekao da se pregovori moraju prvenstveno usredsrediti na "osnovne uzroke sukoba".

Pored želje da "demilitarizuje" Ukrajinu, ruski predsednik traži opštu reviziju "bezbednosne arhitekture u Evropi", smatrajući egzistencijalnom pretnjom približavanje NATO-a granicama Rusije.

Sastanak u Turskoj u četvrtak će "bar pokazati da li je sporazum moguć, a ako nije, evropski lideri i Sjedinjene Države će znati šta da očekuju i moći će da deluju u skladu s tim", rekao je Tramp u nedelju.