Živeo skromno, zalagao se za siromašne, vukao revolucionarne poteze: Ko je bio papa Franja?

Papa Franja (lat. Franciscus), rođen kao Horhe Mario Bergoljo 17. decembra 1936. u Buenos Ajresu, Argentina, prvi je papa iz Latinske Amerike i prvi jezuita na čelu Katoličke crkve.

Potekao je iz italijanske imigrantske porodice i pre ulaska u sveštenstvo studirao je hemijsko inženjerstvo. Godine 1958. pridružio se jezuitskom redu i studirao filozofiju i teologiju. Zaređen je za sveštenika 1969, a kasnije je postao profesor teologije i rektor jezuitskog kolegijuma.

Godine 1998. postao je nadbiskup Buenos Ajresa, a 2001. kardinal. Bio je poznat po skromnom načinu života - koristio je javni prevoz i živeo jednostavno, izbegavajući luksuz. Nakon ostavke pape Benedikta XVI, izabran je za papu 13. marta 2013, uzevši ime Franja po Svetom Franji Asiškom, simbolu siromaštva i brige za prirodu.

Revolucionarni potezi

Reforma Kurije i Crkve

Sproveo je reforme u Vatikanskoj kuriji, smanjujući korupciju i povećavajući transparentnost u finansijama. Restrukturirao je Institut za religijske poslove (poznat kao "Vatikanska banka"), uvodeći strože finansijske kontrole.

Borba protiv korupcije je bio jedan od njegovih glavnih zadataka.

Borba za siromašne i marginalizovane

Papa Franja se snažno zalagao za siromašne, često kritikujući nejednakost i kapitalističke ekscese.

Otvorio je prihvatilišta za beskućnike u Vatikanu i pokrenuo brojne humanitarne inicijative. Organizovao je ručkove za hiljade siromašnih osoba i beskućnika, na dan kada Rimokatolička crkva obeležava Svetski dan siromašnih. Zalagao se za pomoć migrantima.

- Postoji krik bola koji najviše odjekuje i pretvara Mediteran, "mare nostrum" (naše more) i kolevku civilizacije, u "mare mortuum" (groblje dostojanstva). To je prigušeni krik braće i sestara izbeglica - rekao je papa Franja.

Odnosi sa drugim religijama i državama

Prvi je papa koji je posetio Arapsko poluostrvo (Ujedinjeni Arapski Emirati, 2019), promovišući međureligijski dijalog.

Susreo se s patrijarhom Kirilom 2016. u Havani - što je bio istorijski trenutak. To je bio prvi put da su se sastali lideri Katoličke crkve i Moskovske patrijaršije. Sastanak je viđen i kao simboličan trenutak u istoriji odnosa između Katoličke crkve i pravoslavnih crkava kao zajednice, koje su se razišle u Velikom raskolu 1054. godine.

Posetio je muslimanske i pravoslavne zemlje, promovišući mir i suživot.

Stavovi o društvenim pitanjima

Iako podržava tradicionalna katolička učenja, Papa Franja je pozvao na veću toleranciju prema LGBT+ osobama, rekavši: "Ko sam ja da sudim?" (2013).

On je u intervjuu za AP pozvao katoličke biskupe koji podržavaju zakone da požele dobrodošlicu LGBT osobama u crkvu.

- Biti homoseksualac ​​nije zločin - rekao je on i dodao da u nekim delovima sveta katolički biskupi podržavaju zakone koji kriminalizuju homoseksualnost ili diskriminišu LGBTQ zajednicu.

Formalno je odobrio sveštenicima da daju blagoslov istopolnim parovima.

Pozvao je na veću ulogu žena u Crkvi, dozvolio je ženama da glasaju na zasedanju Biskupskog sinoda Rimokatoličke crkve, iako ostaje pri učenju da žene ne mogu biti zaređene za sveštenike.

Ekološka politika

Napisao je encikliku Laudato Si’ (2015), pozivajući na hitne mere protiv klimatskih promena. Pozvao je svet da pređe na održive izvore energije i smanji eksploataciju prirodnih resursa. Kritikovao je konzumerizam i degradaciju životne sredine i pozvao na akciju u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Stav prema ratu i miru

Oštro je osudio ratove u Ukrajini, Siriji i drugim delovima sveta, često pozivajući na dijalog i mir. Posredovao je u zbližavanju SAD-a i Kube, doprinoseći obnovi diplomatskih odnosa 2014.

U svom poslednjem božićnom obraćanju pozvao "sve ljude svih nacija" da pronađu hrabrost tokom ove godine "da utišaju zvukove oružja i prevaziđu podele" koje muče svet, od Bliskog istoka do Ukrajine, od Afrike do Azije. Papino obraćanje "Gradu i svetu", služi kao rezime nevolja sa kojima se svet suočava ove godine.

- Pozivam svakog pojedinca i sve ljude svih nacija da postanu hodočasnici nade, da utišaju zvukove oružja i prevaziđu podele - rekao je papa.

On je pozvao na smirivanje konflikta u Ukrajini i na Bliskom istoku, izdvajajući hrišćanske zajednice u Izraelu i palestinskim teritorijama, "posebno u Gazi gde je humanitarna situacija izuzetno ozbiljna", kao i u Libanu i Siriji.