Nemačka u problemu: Kvota radnika sa Balkana pogoršaće nestašicu radne snage

Buduća nemačka vlada Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) planira da u nadolazećim godinama uloži 500 milijardi evra u obnovu dotrajale infrastrukture: pruge, puteve i mostove. Istovremeno namerava i da se okomi na drugi gorući problem, a to je nedostatak stanova u Nemačkoj, piše Dojče vele.

Ali za te planove će, osim novca, biti potrebno i mnogo radnika – kvalifikovanih, ali i onih bez kvalifikacije. Upravo u tom sektoru je Pravilo o Zapadnom Balkanu, koje je uvedeno 2016, proteklih godina pokrivalo potrebe nemačkog tržišta rada, jer za razliku od ostalih programa za useljavanje radne snage, Pravilo o Zapadnom Balkanu nije podrazumevalo kvalifikaciju, već samo radni ugovor nemačkog poslodavca. To je posebno građevinskoj industriji dozvoljavalo zapošljavanje nekvalifikovanih radnika koji su takođe deficitarni na nemačkom tržištu rada.

Pogrešna i štetna odluka

Prošle godine je socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada, u jeku liberalizacije useljavanja, podigla i godišnju kvotu u sklopu Pravila o Zapadnom Balkanu s 25.000 na 50.000 radnih dozvola godišnje. Ali nova vlada, u svom koalicionom sporazumu od prošle nedelje, ponovo je tu kvotu smanjila na 25.000 dozvola godišnje. Sada se mnogi poslodavci pitaju koji je razlog za to.

- Pravilo o Zapadnom Balkanu pokazalo se kao isprobani instrument pronalaženja radne snage i to bez preterane birokratije, što je inače retkost kada je reč o imigraciji - kaže za list Štutgarter cajtung zamenik direktora Nemačke industrijske i trgovinske komore Ahim Derks. Zato je odluka buduće vlade da opet prepolovi zapadnobalkansku kvotu, prema njegovom mišljenju, pogrešna.

Sličnog mišljenja je i Tim-Oliver Miler, direktor Centralnog saveza nemačke građevinske industrije. On je takođe za Štutgarter cajtung rekao da smanjenje godišnje kvote posebno pogađa građevinsku industriju.

- Značajan deo stranih radnika na nemačkim gradilištima dolazi upravo iz neke od zemalja bivše Jugoslavije. Sadašnja odluka o smanjenju tog kontingenta je iznenađujuća i štetna, i to posebno ako se uzmu u obzir planirani infrastrukturni projekti koji će povećati potražnju za radnom snagom -  kaže Miler.

Zašto smanjivati kvote?

Smanjenje kontingenta neće pogoditi samo velike infrastrukturne projekte, već i stanogradnju, smatra Aksel Gedaško, direktor Krovnog udruženja stanogradnje (GdW).

- Ako se dotok radnika sa Zapadnog Balkana prepolovi, to bi moglo da pogorša nestašicu radne snage na gradilištima - smatra on.

Za razloge za smanjivanje kontingenta nema razumevanja ni Jan Danenbring, iz Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH).

- Savezna vlada nedavno je udvostručila tu kvotu, a sada je ponovo vraća, iako se okolnosti u poređenju s prošlom godinom nisu promenile - kaže Danenbring, takođe za Štutgarter cajtung. I zaključuje:

- Ako u oblasti stanogradnje želimo nešto da promenimo, biće nam potreban svaki čovek.

Negativni komentari i nedostatak razumevanja na odluku buduće vlade o Pravilu o Zapadnom Balkanu dolaze i iz redova stručnjaka za tržište rada. Herbert Briker iz Instituta za istraživanje tržišta rada (IAB) smatra da vlada tim potezom "šalje pogrešan signal“. On ukazuje na to da je Pravilo o Zapadnom Balkanu do sada pokazalo kao uspešan mehanizam.

- 95 do 98 odsto onih koji su u Nemačku stigli u sklopu tog pravila su i u godini nakon dolaska u Nemačku zaposleni i uredno plaćaju doprinose -  zaključuje Briker.