Mađari se predomislili: Odustaju od veta na produženje sankcija Rusiji

Sankcije se produžavaju na svakih šest meseci, jednoglasnom odlukom 27 članica EU, a Mađarska je do poslednjeg trenutka pretila da neće odobriti mere, koje ističu u subotu u ponoć.

Posle postignutog kompromisa o izuzeću nekih ljudi, jutros je odobreno produženje restriktivnih mera za još pola godine, prenosi Juronjuz.

Budimpešta je zahtevala da sa liste bude uklonjeno nekoliko imena.

Radio slobodna Evropa piše da sankcije neće biti produžene ruskom biznismenu Vjačeslavu Mošeu Kantoru, ministru sporta Mihailu Degtjarjovu i sestri oligarga Ališera Usmanova.

Biznismen Vladimir Raševski, koji je uspešno osporio mere protiv njega pred Evropskim sudom pravde, takođe će biti skinut sa liste.

Mađarska je prvobitno tražila da se sa liste ukloni osam ljudi, uključujući biznismene Dmitrija Mazepina i Mihaila Fridmana.

Kasno sinoć je postignut kompromis da se samo neki ljudi izuzmu u zamenu za produženje sankcija za sve ostale, piše RSE, dodajući da je Budimpešta u tome od prošle godine imala i podršku Slovačke.

Na listi sankcionisanih osoba su predsednik Rusije Vladimir Putin, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, vojni komandanti, vladini zvaničnici, biznismeni, oligarsi, koji podležu merama zabrane putovanja i zamrzavanja imovine.

Restriktivne mere su takođe uvedene protiv stotina ruskih kompanija u sektorima vojske, bankarstva, transporta, energetike, avijacije, IT, telekomunikacija i medija.

Mađarska je i u januaru pretila vetom na produžetak ekonomskih sankcija EU Rusiji, koje se obnavljaju svakog januara i jula.

Iako nije uspela da dobije ono što je htela, da se obnovi tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, Mađarska je obezbedila angažovanje EU sa Ukrajinom, Mađarskom i Slovačkom da bi se osiguralo snabdevanje energentima.

Mađarski premijer Viktor Orban je takođe prošle sedmice sprečio usvajanja zajedničkih zaključaka o Ukrajini na samitu EU.

Mađarska tvrdi da dolazak Donalda Trampa na čelo SAD i njegovi napori da postigne mirovni sporazum zaslužuju preispitivanje podrške EU Ukrajini i sankcija Rusiji, navodi Juronjuz.

Tako, međutim, ne misle druge članice EU, verujući da treba nastaviti pritisak na Moskvu tokom rata i da treba ojačati poziciju Ukrajine u pregovorima sa Rusijom.