"Izbori kada vlast proceni da može da pobedi": Analitičari tipuju na ovaj termin

Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas nastavlja konsultacije o vanrednim parlamentarnim izborima sa političkim partijama koje je započeo u petak. Danas tako u Predsendištvu Srbije dočekuje predstavnike Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije - "Solidarnost i pravda" i predstavnike stranke "Mi - glas iz naroda". Prethodno, u petak, na konsultacijama su bili predstavnici Pokret socijalista, Saveza vojvođanskih Mađara i Stranke pravde i pomirenja. Konsultacije su, za sada, odbili predstavnici Demokratske stranke i Zeleno-levog fronta.

Što se eventualnog termina za vanredne parlamentarne izbore tiče, prema Vučićevim rečima oni najranije mogu da budu 31. maja ove godine, ili krajem marta sledeće godine, ali da bi u tom slučaju oni bili redovni, dok je on narodu obećao vanredne izbore.

- Gledaću koliko je moguće, osim da nam se ceo svet sruči na glavu, kako je to krenulo više ništa ne možete da ispunite, ali gledaćemo da ispunimo svoje obećanje - kazao je Vučić.

Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, za Direktno ocenjuje da je najrealnije očekivati vanredne parlamentarne izbore krajem godine.

- To je termin koji se već duže pominje i vremenski okvir koji deluje najrealnije. Mislim da je prerano izlaziti na izbore pred leto, pre svega zato što su društvene tenzije trenutno prilično visoke. Možda bi izbori doprineli njihovom razrešenju, ali ne postoji ni naročit razlog za žurbu - kaže Lacmanović.

On dodaje da je tehnički i politički komplikovano formirati vladu tokom letnjih meseci, zbog čega je kraj godine prirodniji izborni termin.

- Teško se vlada sastavlja tokom leta, pa je logičnije da izbori budu održani pred kraj godine. Ipak, odluka o terminu uvek zavisi od procene trenutka, a ona se donosi i na osnovu istraživanja javnog mnjenja. Kod nas je raspoloženje birača često takvo da se izbori održavaju ili u jesenjim mesecima ili u neko rano proleće, dok su izbori neposredno pred leto retkost - navodi on.

Lacmanović ističe i da ni taj termin nije potpuno siguran.

- Datum može doći pod znak pitanja ukoliko određeni faktori, pre svega spoljnopolitički i geopolitički, utiču na odlaganje izbora čak i za sledeću godinu. Ovo nije mirnodopski period i takve okolnosti svakako mogu igrati ulogu - ocenjuje on.

Govoreći o opoziciji, Lacmanović kaže da ga ne iznenađuje njihovo neodazivanje na razgovore.

- Nisam ni očekivao da će se odazvati. I ranije je bio čest slučaj da opozicija ne učestvuje u takvim procesima, a sada su dodatno pod pritiskom zbog studentske liste i verovatno ne žele da budu optuženi za saradnju sa režimom. To je, po mom mišljenju, potpuni nonsens, jer je reč o standardnoj proceduri koja nikome ne može da škodi. Ja bih se odazvao i time pokazao politički integritet. Možda biste bili etiketirani od dela birača, ali biste pokazali da ste ozbiljna politička opcija - zaključuje Lacmanović.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković za Direktno kaže da predsednik očito govori o krajnjim rokovima za raspisivanje izbora.

- U njegovim izjavama postoji mešavina činjenica, interpretacija i tendencioznog prikaza situacije. Izbori se raspisuju onda kada vlast proceni da ih može dobiti ili kada očekuje da će politički protivnici napraviti autogol. Sve je pitanje političke procene - kaže Stojiljković.

Prema njegovim rečima, termin izbora biće određen negde između pomenutih rokova, u trenutku kada vlast proceni da ima najveće šanse za pobedu.

- Odluka će biti doneta iz ugla procene šansi za pobedu i interesa političkog kartela okupljenog oko vlasti, koji neće želeti da previše rizikuje. Ukoliko postoji opasnost od gubitka vlasti, jasno je da će pokušati da minimizuju svaki rizik - navodi on.

Stojiljković dodaje da rezultati lokalnih izbora pokazuju određeni stepen neizvesnosti, uprkos velikoj koncentraciji političke moći.

- Moja procena je da vlast i dalje vidi situaciju kao neizvesnu. To potvrđuju i rezultati lokalnih izbora, gde je, uprkos snažnoj kontroli resursa, ostvarena relativno tesna pobeda. Takođe se pokazuje da studentsko-građanske liste imaju širi društveni uticaj i da podrška građana nije nestala nakon protesta iz prve polovine prošle godine - ističe on.

Kako kaže, takva situacija podstiče potrebu vlasti za potpunom kontrolom političkih aktera, posebno koalicionih partnera.

- To se pre svega odnosi na SPS, ali i na širu kontrolu političke scene. Dijalog jeste osnova za kontrolisane i prihvatljive izbore, ali on mora imati jasnu agendu. Ako imate ministre koji daju zapaljive izjave, teško je očekivati da neko ozbiljno poveruje u iskrenost tog dijaloga-  ocenjuje Stojiljković.

On zaključuje da čitava priča o dijalogu ima pre svega političko-komunikacijsku funkciju.

- Sve to ima više anegdotski i mobilizacijski efekat u unutrašnjoj politici, ali i poruku namenjenu spoljnim akterima, pre svega u Evropskoj uniji, da postoje pokušaji pokretanja dijaloga - zaključuje Stojiljković.