Rusija poručila Trampu: Putinovi zahtevi MORAJU da se ispune

Tramp, koji je više puta izjavio da želi brzo okončati rat u Ukrajini nakon stotina hiljada mrtvih, rekao je u nedelju da misli da napreduje, iako nije izneo detalje o tome kako okončati sukob. Na pitanje da li je razgovarao s Putinom od preuzimanja predsedničke dužnosti 20. januara ili čak i ranije, Tramp je novinarima u avionu odgovorio: "Razgovarao sam. Recimo samo da sam razgovarao."

Kremlj je odbio potvrditi ili demantovati kontakt. Ali Moskva je brzo naglasila da njeni maksimalistički zahtevi, kako ih je izneo Putin u junu prošle godine, ostaju.

- Predviđeno političko rešenje ne može se postići drugačije nego potpunom sprovođenjem onoga što je izrekao predsednik Putin kada je govorio u ruskom ministarstvu spoljnih poslova u junu - rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov na brifingu za moskovski list na engleskom jeziku.

- Tu smo gde jesmo i što pre Sjedinjene Države, Velika Britanija i drugi to shvate, to će biti bolje i to će željeno političko rešenje svima biti bliže - rekao je Rjabkov.

Putinovi uslovi
Putin je u obraćanju ministarstvu spoljnih poslova 14. juna izneo svoje uslove: Ukrajina mora odustati od svojih ambicija za članstvo u NATO-u i povući svoje snage sa celokupnog teritorija četiri ukrajinske regije na koje Rusija polaže pravo i uglavnom ih kontroliše.

Kijev, koji želi ući u NATO i povratiti kontrolu nad izgubljenom teritorijom, poručio je tada da bi takvi uslovi bili ravni predaji.

Sukob u istočnoj Ukrajini počeo je 2014. godine nakon što je proruski ukrajinski predsednik svrgnut sa vlasti u revoluciji na Majdanu u Ukrajini, Rusija je anektirala Krim, a separatističke snage koje podržava Rusija borile su se protiv ukrajinskih oružanih snaga.

Putin je u februaru 2022. godine pokrenuo rat punih razmera slanjem hiljada vojnika. Poslednji put je direktno razgovarao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u februaru 2022. godine, ali su poruke prenosili drugi zvaničnici.

Mir u Ukrajini?
Tramp je u izbornoj kampanji obećao okončanje rata za samo jedan dan, a američki zvaničnici razgovarali su sa Ukrajinom i Rusijom o okončanju najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

Putin je rekao da je morao pokrenuti, kako je on naziva, "specijalnu vojnu operaciju", kako bi se zaštitili govornici ruskog jezika u Ukrajini i kako bi se suprotstavilo, kako je rekao, ozbiljnoj pretnji Rusiji od potencijalnog članstva Ukrajine u NATO-u.

Rjabkov, karijerni diplomata koji nadgleda kontrolu naoružanja, rekao je da Rusija ne vidi veliku promenu u američkom pristupu Ukrajini i upozorio da se sa Moskvom neće razgovarati jezikom ultimatuma.

- Bez rešavanja problema koji su bili temeljni uzroci onoga što se događa neće biti moguće postići dogovor - rekao je Rjabkov.

- Dakle, varijacije i polovične mere nisu put kojim smo spremni ići - dodao je.

Ukrajina i njeni zapadni saveznici predvođeni Sjedinjenim Državama optužili su Rusiju da pokušava otimati zemlju u kolonijalnom stilu, a pristalice Kijeva obećale su poraziti ruske snage isporučivanjem oružja vrednog stotine milijardi dolara.

Moskva kontroliše oko 20 posto Ukrajine, uključujući Krim anektiran 2014. godine i četiri regije u istočnoj i južnoj Ukrajini.

Iako Rusija tvrdi da su sve četiri regije u potpunosti deo Rusije, njene snage na terenu kontrolišu 70 do 80 odsto teritorije uz otprilike 26.000 kvadratnih kilometara koje još uvek drže ukrajinske snage, pokazuju podaci iz otvorenih izvora na prvoj liniji fronta.

Rojters je izvestio u novembru da je Putin otvoren za razgovor s Trampom o mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali isključuje veće teritorijalne ustupke i insistira na tome da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO-u.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je Rojtersu u petak da želi da Ukrajina snabdeva SAD retkim zemljanim elementima i drugim mineralima u zamenu za finansijsku podršku za njihove ratne napore.