U Sloveniji višednevni bojkot trgovina!

Višednevni bojkot kupovine u Sloveniji usledio je nakon što je prošlog petka u Hrvatskoj uspeo bojkot hrvatskih građana, kada je za samo jedan dan apstiniranja od odlaska u trgovinu broj izdatih računa smanjen za čak 53 odsto.

- Bojkoti su legitiman i glasan izraz nezadovoljstva. Bojkot nepotrebnih kupovina može poslati snažnu poruku trgovcima o važnosti pristupačnosti i fer cena - naveli su iz Udruženja potrošača Slovenije (ZPS).

Istakli su kako je „svakako ispravno da potrošači izraze svoje nezadovoljstvo na primeren način“.

- Na kraju, oni imaju moć odluke na koga i na šta će potrošiti svoj novac - naveli su iz Udruženja potrošača Slovenije.

Prema podacima Statističkog zavoda Slovenije (SURS), za hranu se sada mora u proseku platiti 44 odsto više nego prije deset godina. Rast cena je u posljednjih godinu dana nešto usporen.

- Cene hrane u 2024. u Sloveniji porasle su za dva odsto u odnosu na 2023, a treba naglasiti da smo te cene uporedili s cenama iz kope koje su bile drastično niže - rekla je predsednica Privredne komore Slovenije (TZS) Marija Lah.

Naglasila je da je rast cena hrane kod slovenačkih trgovaca manji od proseka Evropske unije.

Ali, uprkos usporavanju rasta prosečnih cena, maslinovo ulje je u poslednjih godinu dana ipak poskupelo za gotovo petinu, maslac za nešto manje od 17 odsto, meso za tri do šest odsto, a hleb za dva procenta.

Iako cene rastu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i prehrane nije za bojkot slovenačkih trgovaca jer smatra da je to ekstremna mera i da se potrošači u takvim situacijama mogu osećati prisiljenima na nju.

- Mislim da u Sloveniji još nismo u ovakvoj situaciji - prokomentarisala je Ana Le Marechal Kolar, glavna direktorka Uprave za hranu i ribarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede.

Ombudsman za lanac snabdevanja hranom Branko Ravnik upozorio je da bi, s obzirom na to da su primarni proizvođači i prehrambeno-prerađivačka industrija u ozbiljnim problemima, bojkot mogao predstavljati „crni scenario“.

U raspravama o cenama koje se plaćaju za hranu u slovenačkim trgovinama često se rade poređenja s Italijom, gdje su cene mnogih proizvoda niže.

Ministarstvo to pripisuje činjenici da je slovenačko tržište malo, a proizvodnja manja i skuplja.

- Italija ima puno veću masovnu proizvodnju i ponudu na tržištu, pa u skladu sa tim cene mogu da budu niže - rekla je direktorka Uprave za hranu.

I Slovenačka privredna komora komora naglašava da je situacija u Sloveniji nešto drugačija nego u Hrvatskoj.

- U Sloveniji postoji potpuna konkurencija među trgovcima, što je svakako doprinelo umerenom rastu cena hrane. Slovenačko tržište je vrlo razvijeno i potrošačima pruža širok izbor grupa proizvoda, koje su svrstane u različite cenovne razrede, takođe uzimajući u obzir kupovne navike - navode.

Predsednica Slovenačke privredne komore Marija Lah je rekla da uslovi u Hrvatskoj nisu uporedivi sa slovenačkim.

Uverena je da „u Sloveniji nema argumenata za bojkot“.

- Analizirali smo uzroke i razloge hrvatskog bojkota. Naravno, sagledali smo i situaciju u Sloveniji. Utvrdili smo da trenutno postoje jako velike razlike između hrvatskog i slovenačkog tržišta. Prva velika razlika je inflacija koja iznosi 1,9 odsto u Sloveniji, a u Hrvatskoj 4,5 odsto - rekla je.

Ipak, kako trgovački lanci insistiraju na cenama, u petak se sprema novi bojkot u Hrvatskoj, a slični pozivi počeli su se javljati i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji.