"Politički ZEMLJOTRES": Reakcije iz SAD za Direktno o pobedi Trampa na izborima

O tome šta kako je tačno izgledao "dan posle" Trampove pobede, kakvo je stanje u njihovim gradovima i državama i šta očekuju od novog-starog predsednika, razgovarali smo sa Đorđem Nikolićem, Kurtom Čiarelijem i Serafimom MekKunom, državljanima Sjedinjenih Američkih Država.

Đorđe, Kragujevčanin sa američkim pasošom, iz Vašingtona, na pitanje kako je izgledao "dan posle" Trampove pobede, kaže da je za njega sama činjenica je Tramp pobedio bila "iznenađenje".

- Nisam očekivao da će Tramp da pobedi. S obzirom na to da sam ostao budan do 7 ujutro te srede, gledajući rezultate, uzeo sam slobodan dan. Čitav dan je i u Americi i u svetu bila neverica. Neka negativna, neka pozivitna. Kod mene pozitivna, jer sam glasao Trampa, ali opet, kao što rekoh, retko ko je očekivao da će da pobedi i to tako ubedljivo- iskren je Đorđe.

Njemu je posebna enigma broj glasova koje je Tramp uspeo da skupi:

- Niko od mojih prijatelja nije mogao ni da zamisli da će on da pobedi istim rezultatom kao i 2016, kao i to da će da pobedi u opštem broju glasova na nacionalnom nivou. On je prešao svoj broj glasova iz 2020, dok je Kamala Haris u odnosu na Džoa Bajdena izgubila oko 11 do 12 miliona glasova. To je politički zemljotres i govori samo za sebe.

Na pitanje da li misli da su ekonomske teškoće dovele do takvog ishoda, Đorđe odgovara potvrdno:

- Definitivno. Analitičari često pričaju o socijalno-ekonomskim faktorima, ali mi je iskustvo pokazalo da ljudi uvek na kraju glasaju novčanikom i onim što imaju na stolu u trpezariji.

Đorđe ističe da su demokrate izgubile mnoge svoje tradicionalne glasače:

- To se da videti na različitim segmentima populacije koji su glasali, gde je ogroman broj belih žena iz srednje klase, za koje se očekivalo da će kao uvek glasati za Demokratsku stranku ipak glasalo za Trampa jer ekonomija Amerike je u teškim problemima, a demokrate su od dolaska na vlast pokazale da nisu u stanju da se sa njima izbore. Naprotiv, u javnosti preovladava stav da su vlasti lagale prvo o tome da nema inflacije, da bi potom ta inflacija bila "tranzitorna", i konačno "Putinova inflacija". Ja upravo inflaciju vidim kao glavni uzrok pobede Trampa.

Đorđe kaže da, po njegovom mišljenju, za SAD sledi period koji se, uz blagi optimizam, može nazvati "stabilnim".

- SAD čeka stabilizacija, doduše minimalna, američke ekonomije i blagi pad cena, kako kod njih, tako i u Evropi. Ako se uzme u obzir da je pod demokratama cena jednog galona benzina u Americi porasla u proseku od 3 do 5 puta, svaki blagi pad cena će biti dobrodošao za privredu i građane. Tramp je ipak biznismen i čak i njegovi protivnici mu priznaju da ako nešto zna, zna kako da sredi ekonomiju, a to smo videli tokom njegovog prvog mandata.

Konačno, što se tiče budućnosti SAD, Đorđe smatra da će sigurno doći do promena.

- Sudeći po tome koje ljude je do sada imenovao na pozicije, možemo očekivati odstupanje Amerike iz rusko-ukrajinskog rata, zajedno sa time da će EU i NATO biti ostavljeni da se sami nose sa time. Američka javnost ne gleda sa oduševljenjem na taj rat i želi nekakvo rešenje. Podrška Izraelu će se nastaviti, kao i sukob sa Kinom.

Što se tiče unutrašnje politike, Đorđe očekuje promene, ali i žestoku unutrašnju borbu.

- Tramp je osvetoljubiv, poprilično. Ljudi koje Tramp imenuje pokazuju da će se boriti protiv ilegalne imigracije, kao i da će pokušati da sredi preglomazan državni aparat i da će srediti ekonomiju, koliko je u mogućnosti. Koliko će uspeti, to je već pitanje, pošto u demokratama ima ogorčenu opoziciju. Takođe se, što se tiče spoljne politike, može očekivati, ko što rekoh, zaoštrenje odnosa sa Kinom i trgovinski rat sa istom, u pokušaju Trampa da bar uspori ekonomski uspon Kine. 

Pristalica Kemale Haris, Kurt Čireli iz Oregona, tradicionalno "plave države" (demokratske), situaciju posle izbora oslikavala prilično mračnim bojama. Na pitanje kako je izgledao "dan posle" on odgovara kratko:

- Panika i depresija su reči koje to najbolje opisuju. Tako se svi glasači Demokratske stranke trenutno osećaju.

Kurt je, međutim, vrlo kritičan prema Demokratskoj stranci i direktno njih krivi za posledice:

-  Rezultat ovih izbora je 30 godina izdaje Demokratske stranke. U Sjedinjenim Državama uloga liberala u Demokratskoj stranci bila je da obezbede neke reforme koje bi držale pod kontrolom autoritarnu i regresivnu politiku Republikanske partije.

Kurt, međutim, smatra da problemi demokrata sežu daleko u prošlost.

- Sve se promenilo sa administracijom Bila Klintona 1990-ih kada je stranka postala usklađena sa korporativnom moći. To je bio drugi korak naše nacije ka fašizmu (prvi je bio tokom izbora Ronalda Regana 1980. godine) - direktan je Kurt.

Na pitanje da li je ekonomska situacija otuđila glasače od Demokratske stranke, Kurt je direktan:

- Još jedno važno pitanje koje je dovelo do prošlonedeljnih izbornih rezultata bilo je katastrofalno stanje u ekonomiji i podmetanje i prebacivanje krivice od strane demokrata i njihovih medija o tome. Ono što je naljutilo ljude najviše je to što su lagali.

Kurt kaže da bi obični ljudi oprostili demokratama iskrenost, ali ne i prebacivanje krivice i optuživanje:

- Da su jednostavno bili iskreni i iskreni u vezi sa tim, američki narod bi bio uznemiren, ali ne i ljut. Umesto toga, okrivili su birače, što ih je opravdano razbesnelo. Jednom kada su dobili vlast, demokrate su bile arogantne i gluve prema ekonomskim teškoćama običnog čoveka. To im se osvetilo na ovim izborima!

Budućnost SAD Kurt vidi sa dosta pesimizma, kao crnu:

-  Ne preterujem kad kažem da nam je demokratija trenutno mrtva. Svaki privid demokratije u Sjedinjenim Državama biće mrtav kao ekser u kovčegu. Fašizam je počeo da prodire u tkivo ove nacije nakon izbora 2000. godine i svake godine - bez obzira na to koja stranka trenutno kontroliše Kongres i Senat - postaje sve autoritarniji. Maska razuma je skinuta. A  Amerikanci su poslednji koji to znaju - poručuje Kurt.

Serafim MekKun, žitelj "crvene države", Ajdaha, kao i Đorđe, kaže da niko nije očekivao ovakve izbore i rezultate:

- Iskreno, očekivao sam mnogo tesnije rezultate nego što smo imali. Mislio sam da će biti nekoliko pravnih bitaka oko takozvanih "sving država" koje obično određuju pravac kojim ide većina izbornih rezultata. Mislio sam da će to uključivati višestruka ponovna brojanja na raznim mestima u SAD. Tramp je imao dobru prednost svuda i na kraju ubedljivo dobio. Demokratska stranka ima veliki problem trenutno - kaže on.

Ono što on vidi kao pozitivno je izostanak uličnih protesta i borbi:

- Mislio sam i da će biti masovnih protesta na ulicama, bez obzira na to ko bude pobedio. Svi smo se toga bojali, ma za koga glasali. Znam samo za tri protesta, od kojih nijedan, hvala Bogu, nije postao nasilan: Vašington, Njuork i Sijetl.

On kaže da se u taboru Republikanske stranke zapaža mnogo samozadovoljstva, dok su demokrate trenutno ošamućene.

- Vidim mnogo likovanja među Trampovim pristalicama. Pristalice Kamale Haris se, pak, retorički pitaju kako je to moglo da se desi, ali ne vidim nikoga ko se gleda u ogledalo kada to kaže. I dalje su u šoku što se to dogodilo i nisu otvoreni za samokritiku. Barem ne još. 

Na pitanje da li je ekonomija uticala na izbor glasača, Serafim kaže da Amerikanci mnogo polažu na ekonomiju.

- Kao što je Džejms Karvil jednom rekao, "To je ekonomija, glupane". Amerikanci se mnogo manje interesuju za političke prepirke kada moraju da biraju između hrane i lekova ili između rent-a-car osiguranja i goriva da bi uopšte došli na posao. Ekonomija će uvek ići u prvi plan - jasan je Serafim.

Serafim, međutim, ukazuje i na posledice krajnje prljave kampanje i prozivanja protivnika:

- Mnogo teških reči je palo. Ljudi su se hvatali za reč, bili javno sramoćeni za nešto što je trebalo da bude njihovo lično mišljenje. Previše je agresivnosti bilo u kampanji i to je odbilo ljude. Mejnstrim Amerikanci uglavnom vole da zadrže svoje mišljenje za sebe - posebno ako se radi o politici. Međutim, ovde imamo skoro apsolutnu slobodu govora i kada neko pokušava da nam diktira šta da kažemo i kako da kažemo, ili još gore, kako da mislimo, mi na to oštro reagujemo, ma koju opciju podržavali.

Serafim kaže i da je problem Demokratske stranke bio njihov kandidat, odnosno Kamala Haris:

- Haris nije imala političke izjave i ideje koje bi je razlikovale od Trampa - u toj meri da su je neki optuživali da je krala ideje. Zatim, nje mogla da ukaže ni na jedan uspeh koji je imala u celoj administraciji. Nadaleko je prozivana zbog svojih potpunih neuspeha kao "Šefica granice" koji je trebalo da se pobrine za krizu naše južne granice i ilegalnu imigraiciju koja je veliki problem.

On ukazuje i na fenomen glasača koji su bili ili neopredeljeni ili se klatili između dve opcije, a koje je Tramp uspeo da dobije.

- Još jedna stvar koja je dovela do poraza Demokratske stranke bili su nezavisni/nesvrstani glasači. Kada imate birača koji ne zauzima stranački stav za jednu ili drugu stranku, oni imaju tendenciju da imaju jednu ili dve, ponekad i tri političke figure koje utiču na njihov život i prema kojima gaje simpatije. Kad dođu izbori, videće ko je najbliži njihovim političkim preferencijama i glasaće za tu osobu. Nezavisni će se kolebati napred-nazad, u zavisnosti od toga ko im se najviše sviđa u jednoj ili dve stvari ili pitanja. Na časovima političkih nauka na američkim univerzitetima to se zove "racionalno neznanje". Imate samo toliko mentalnih resursa da uložite u politiku kada ste zauzeti pokušavajući da zaradite za život, očistite svoj dom, kupujete i sve druge stvari koje život zahteva od vas. Amerikanci gledaju šta im je na srcu i trče sa tim.

On tvrdi da vidi pozitivne stvari već sad:

- Naša ekonomija je dobro radila pod Trampom. On ima iskustvo na tom polju a rezultati se već sad postižu. Cene gasa padaju, a berze su prošle nedelje zabeležile nove rekorde. 

Na kraju, na pitanje kako vidi budućnost Amerike, Serafim ističe da očekuje stabilizaciju na spoljnom planu ali i tenzije na unutrašnjom.

- Tramp se već okružuje osobljem nacionalne bezbednosti koje nije zainteresovano za strani avanturizam i otpočinjanje Trećeg svetskog rata, što plaši običnog Amerikanca. Rat Ukrajine i Rusije će biti važni, koliko vidim, kao i odnos sa evropskim saveznicima, ali je Trampov pogled uperen ka Kini. To će mu biti fokus.

- Na domaćem planu, mislim da će južna granica, ilegalna imigracija i latinoamerički karteli će biti visoko rangirani na Trampovoj listi. Novi predsednik Meksika već govori o tome. Ipak, ne očekujem masovne deportacije, kakve su se najavljivale. Tramp je realista i tu će morati da pravi kompromise. Sve u svemu, oprezni sam optimista - poručuje Serafim.