Trampu sudovi sada ne mogu ništa? Može li krivično da odgovara

Poslednja pravna prepreka čeka ga 26. novembra u Njujorku pre zvaničnog povratka u Belu kuću 20. januara sledeće godine, a to je izricanje presude u jedinom od četiri krivična postupka koji njegovi advokati nisu uspeli da odlože.

Njujorški sud proglasio ga je krivim 30. maja za falsifikovanje dokumenata uoči izbora 2016. godine. Novi američki predsednik teoretski se suočava sa kaznom do četiri godine zatvora.

Afera se odnosi na isplatu 130.000 dolara, pod maskom sudskih troškova, porno zvezdi Stormi Daniels, kako bi je ućutkao zbog seksualnog odnosa 2006. godine. Međutim, Donald Tramp ove navode poriče.

Po mišljenju stručnjaka, ako ga je sudija Huan Merčan osudio na zatvorsku kaznu, u slučaju prve krivične presude, to se sada čini veoma neverovatnim s obzirom na nepremostive praktične poteškoće koje bi izazvale zatvaranje izabranog predsednika.

Što se tiče dva savezna slučaja koji se vode protiv njega, stvari su potpuno jasne barem u iduće četiri godine njegovog novog mandata. Republikanski kandidat je krajem oktobra sugerisao da će, ako bude izabran za predsednika, "otpustiti" specijalnog tužioca za ta dva slučaja Džeka Smita, kojeg je imenovao Merik Garland, glavni državni tužilac aktualne demokratske administracije.

- Otpustio bih ga za dve sekunde - rekao je Tramp u intervjuu, u odgovoru na pitanje hoće li sam sebe pomilovati ili će da otpusti specijalnog tužioca Džeka Smita.

Predsednik je nedodirljiv na dužnosti?

Dva slučaja koja istražuje specijalni tužilac usmerena su na navodno nezakonite pokušaje Donalda Trampa da poništi rezultate izbora 2020. godine i zadržavanje poverljivih dokumenata nakon odlaska iz Bele kuće.

U prvom slučaju u Vašingtonu, Vrhovni sud je 1. jula presudio da predsednik Sjedinjenih Država ima širok imunitet od krivičnog gonjenja, primoravši Džeka Smita da podnese revidiranu optužnicu krajem avgusta.

Specijalni tužilac je potom u optužbi izneo svoje argumente kako bi ukazao na privatnu prirodu radnji zbog kojih bi Tramp trebalo da bude gonjen, a koje, prema njegovim rečima, nisu obuhvaćene imunitetom od krivičnog gonjenja za njegova "službena dela".

U drugom slučaju u jugoistočnoj Floridi, sutkinja Ejlin Kenon ga je odbacila 15. jula, rekavši da je imenovanje specijalnog tužioca u tom slučaju i finansiranje njegovog rada prekršilo odredbe o imenovanjima i troškovima ustava. Na tu odluku je trenutno uložena žalba.

Novi predsednik mogao bi da imenuje novog glavnog državnog tužioca koji bi otpustio Smita ili jednostavno da naredi ministarstvu pravosuđa da povuče optužbe. Pri tome će moći da se pozove na stalnu politiku Ministarstva pravde da ne procesuira aktuelnog predsednika.

Kako stvari sada stoje, Trampu bi moglo da se sudi tek nakon odlaska sa vlasti, rekla je Kler Finkelštajn, profesorka prava na Univerzitetu u Pensilvaniji.

Ono što preostaje jesu krivična gonjenja u ključnoj saveznoj državi Džordžiji, gde se protiv Trampa i još 14 osoba vodi postupak iz sličnih razloga kao i u saveznom slučaju u Vašingtonu, a na temelju zakona Džordžije o organizovanom kriminalu.

U tom slučaju, odloženom najmanje do sledeće godine, sve će zavisiti od odluke državnog apelacionog suda koji je primio zahtev optuženih.