Rusija napušta najveći svetski naučni projekat

Bit Hajnman, direktorka Odeljenja za fiziku čestica u nemačkom istraživačkom centru DESY u Hamburgu, izjavila je za DPA da će prekid saradnje sa Rusijom doneti mnoge negativne posledice.

- To ne znači da će neka istraživanja biti nemoguća zbog prekida saradnje, ali će sve postati mnogo teže i sporije, uz česta kašnjenja - istakla je Hajnman.

CERN, osnovan na vrhuncu Hladnog rata 1954. godine, danas je jedno od najvažnijih istraživačkih tela u oblasti fizike čestica i poseduje najmoćniji akcelerator čestica na svetu.

Na istraživačkim projektima u CERN-u radi na hiljade naučnika iz celog sveta. U projektima je do sada učestvovalo oko 1.000 naučnika iz Rusije, potvrdio je direktor istraživanja u CERN-u Joahim Mih.

- Pre nego što su otišli, ruski naučnici su dali značajan doprinos prenošenjem svog znanja - rekao je Mih.

- CERN-ovi naučnici su sarađivali sa Rusijom i tokom Hladnog rata, motivisani naučnom radoznalošću i u duhu mira. Čini se da to više nije moguće, što je velika šteta - izjavio je Markus Klute, direktor Instituta za eksperimentalnu fiziku čestica na Tehnološkom institutu u Karlsrueu.

CERN je u junu 2022. odlučio da raskine sporazume o saradnji sa Rusijom i Belorusijom zbog rata u Ukrajini. Petogodišnji sporazum sa Belorusijom istekao je 27. juna, dok sporazum sa Rusijom ističe 30. novembra.

Odlazak ruskih naučnika ozbiljno će uticati na projekte CERN-a, uključujući eksperimente na Velikom hadronskom sudaraču (LHC), budući da je Rusija pokrivala 4,5 odsto budžeta tih istraživanja, sa godišnjim doprinosom od 2,3 miliona švajcarskih franaka.