Danas je VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE: Veruje se da se na ovaj praznik DEŠAVAJU ČUDA - a evo šta nipošto ne smete uzeti u ruke

Na ovaj dan se obeležava trenutak kada su Sveti Joakim i Ana doveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram i predali je Bogu na službu. Prema predanju, sveštenici su je dočekali sa upaljenim svećama, a Devica Marija, vođena silom Božijom, sama se popela uz stepenice i ušla u svetinju u kojoj je provela devet godina.

Vavedenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih praznika posvećenih Majci Božjoj i u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom. Ulazak trogodišnje Marije u jerusalimski hram za hrišćane simbolizuje potpuno predanje Bogu, čistotu srca, početak njene uloge u spasenju sveta i dolazak nove nade za čovečanstvo. U narodu postoji verovanje da je Bogorodica na ovaj dan posebno bliska ljudima i da prima svaku iskrenu molitvu, izgovorenu u dubokoj veri i s ljubavlju.
Vavedenje je jedan od najvećih praznika u Božićnom postu. Običaj je da vernici prisustvuju jutarnjoj liturgiji, zapale sveću Bogorodici, iznesu imena za zdravlje i za upokojene. Ovo je najstarija i najvažnija praksa vezana za praznik. Takođe, na dan svoje zaštitnice žene ne čiste, ne šiju, ne peglaju, niti rade bilo koji drugi teži posao.

U srpskom narodu se veruje da Bogorodica na ovaj dan posebno čuje molitve žena. Naši stari su govorili: "Šta se na Bogorodičin dan pomoliš, to će ona najpre čuti." Zato se žene koje još nemaju decu obraćaju Bogorodici za potomstvo, a one koje imaju potomstvo upućuju molitve za njihovo zdravlje. U narodu postoji verovanje da se na praznik Vavedenja dešavaju čuda, jer su nebesa tada "mekša" i bliža ljudima.

Po pravilu tipika, ako Vavedenje padne sredom ili petkom, posti se na vodi; u ostale dane Božićnog posta dozvoljeno je razrešenje. Kako ove godine Vavedenje Presvete Bogodice "pada" u četvrtak, dozvoljeno je jesti ribu.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U nekim selima postojao je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U drugim selima, žene koje nemaju decu odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod.

Ovaj dan, takođe, nosi verovanje da ne bi trebalo koristiti oštre predmete poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima "zatvorile čeljusti" tokom predstojeće zime. Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom.

Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće. I stočari slave ovaj praznik, kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. Ponegde, veruje se, lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu. Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina, ako duva jak vetar – nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina bila bi blaga i topla.