GLEDATE DRUGO POLUVREME DEVEDESETIH Šešelj je još u igri a i Toma Nikolić - ističe se Ana Brnabić

Haos u Naftnoj industriji Srbije, nesigurnosti u snabdevanju gasom, a sada i u proizvodnji struje. Da se zaključiti da je Srbija pred još jednim energetskim udarom. Da li će udar biti jači nego 2022. godine kada je inflacija išla i do 15 odsto zavisiće isključivo od političkih poteza vlasti. Ipak, ono što je važnije jesu posledice, jer na uzroke ionako ne utičemo iz našeg trpnog stanja. Zajednički imenitelj za sve ove posledice je nered, popuštanje potrebe da se poštuju pravila na kojima društvo, država, kultura i civilizacija počivaju. Volite li devedesete?Od početka devedesetih do danas, u Srbiji je trojka Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Vojislav Šešelj, znala kako da dođe do vlasti. Dobro, nije sve isto. Ovo su neke nove devedesete sa još punijim izlozima njihovih sledbenika, ali teško je osporiti utisak da zlokobnost dolazi iz opskurnosti. Sve što oni u stvari rade jeste neka ideološka priprema za to potencijalno drugo poluvreme, koje Vučić već odavno najavljuje. Odatle, iz takve brige, potiču slutnje o povratku devedesetih. Nered je nered, a uzroci su mu vazda isti. Vučić je u svom 1379 obraćanju javnosti pomalo cinično naglasio da je Srbija na takozvanom evropskom putu, ali je i zaključio da tamo teško da ćemo ući u doglednom periodu iz prostog razloga što nas ne žele. To je suština ideologije SRS, koje se on nikad nije odrekao. Moglo bi se reći da je Vučić od političke scene Srbije u poslednjih 13 godina napravio "Veliku Srbiju" po svojoj meri. Nešto kao što je časopis "Velika Srbija" bila Vojislavu Šešelju, njegovom političkom ocu. Godinama su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, velika većina regionalnih i lokalnih televizija, kao i najveći broj dnevnih novina podređeni Vučiću, njegovoj propagandi, besomučnim uvredama svakoga ko se usudi da kaže nešto što nije u skladu sa njegovom stvorenom paralelnom realnošću.Crna suština je da, današnja Srbija, zahvaljujuči njemu, "povraća" onu nikad kažnjenu i zabranjenu "Veliku Srbiju". Reč je, dakle, o neredu u glavi i u čoveku i u sredini. Vučić je neverovatnom lakoćom ušao u svoj lik iz devedesetih, koji sad imitira. Danas imamo nešto slično - vidljivo rastresanje svih normi usred ekonomske krize.  Miris bede i nesreće je ponovo u vazduhu ovog nesrećnog podneblja. Histerična nota SNS-a u raspravi o stvaranju moćne države Srbije, zasmrdela je na atmosferu devedesetih godina. U rakursu Vučićeve ideje, centralna vlast mora o svemu da odlučuje i sve da ima pod kontrolom, inače nema države. Istorija je, međutim, pokazala da u državama u kojima samo centralna vlast ima "subjektivnost", i niko drugi, nema demokratske vlasti i nema skladnog razvoja.

Kvalitet života je sve lošiji, većina režimskih političara ne ume ljudski da govori, pa se duh prošlosti šunja oko nas, prikrada se u javni diskurs, uvlači se u svakodnevicu. Režim je nasledio bahatost, aroganciju i konstantno vređanje zdravog razuma javnosti. Uništili su nam živote, i bilo bi neumesno tvrditi i to, da oni i dalje imaju pravo na novu šansu.