Zemlja na tacni Putinu: Ko je najverniji ruski čovek u Gruziji?

- Visoko na brdu iznad Tbilisija nalazi se zamak. Izvan perimetarskih zidina, stražari patroliraju terenom. U unutrašnjosti, osmatračnice pružaju zadivljujući pogled na grad ispod - razorene ulice i centralne trgove. U daljini na zapadu je Crno more, a iza njega Evropa. Na severu, preko planina, Rusija - opisuje Politiko (Politico).

Zamak - neomodernistička konstrukcija od stakla i čelika zajedno sa heliodromom, umetničkom galerijom i akvarijumom za ajkule - pripada jednom od najbogatijih svetskih oligarha.

Od 20 najbogatijih ljudi širom sveta, 14 su Amerikanci, prema Blumbergovom indeksu milijardera. Njihovo kombinovano bogatstvo je nešto više od 2,1 triliona dolara - ili oko 7,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje Sjedinjenih Država. Bidzina Ivanišvili, vlasnik zamka i najmoćniji čovek u Gruziji, procenjuje se da vredi oko 7,6 milijardi dolara, ili četvrtinu BDP-a zemlje.

Ovaj 68-godišnji tajkun dominira politikom u južnokavkaskoj naciji više od decenije. Bidzina je svojevremeno bio političar. Izabran na funkciju premijera na talasu narodnog nezadovoljstva 2012. godine, služio je samo godinu dana pre nego što se vratio u senku.

Populistička partija koju Ivanišvili finansira - Gruzijski san - ima gotovo neprikosnovenu kontrolu nad vladom, piše Politiko. Njegovi kritičari tvrde da poslanici i ministri stranke duguju odanost samo Ivanišviliju.

I dok Gruzija ide ka izborima 26. oktobra, koje mnogi vide kao referendum između Rusije i Zapada, Ivanišvili se sve više doživljava kao sila koja izvlači Gruziju iz orbite EU da bi umirila Moskvu.

Nakon što je referendum o pridruživanju bloku bio krajnje neizvestan u Moldaviji prošle nedelje, Zapad oprezno posmatra Gruziju u potrazi za znakovima ruskog uticaja u još jednoj bivšoj sovjetskoj republici koja je postala kandidat za članstvo u EU.

- Na ulicama ispod Ivanišvilijevog zamka su ljute gomile - piše Politiko.

Ovi izbori će biti do sada najteži izazov za vladavinu Gruzijskog sna, jer raste nezadovoljstvo zbog okretanja zemlje ka Rusiji u istorijskom trenutku napetosti sa Zapadom zbog rata u Ukrajini.

I mnogi se pitaju: Kako je Ivanišvili - bivši metalski i bankarski mogul sa dugogodišnjim vezama sa Moskvom - došao u posed tolike moći u zemlji poznatoj po svom revolucionarnom duhu?

Ivanišvili i gruzijska vlada odbili su zahteve za intervjue. Ali, proučavajući njihov put do moći, Politiko je sastavio put kojim je Ivanišvili preuzeo kontrolu nad svojom zemljom i okrenuo je protiv Zapada.

Prvi korak - izgradite carstvo

Da biste se uzdigli na poziciju moći, obično je potrebna gotovina - a u danima kazino kapitalizma i haosa koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza, bilo je mnogo toga da se uzme.

Ivanišvili je rođen kao sin rudara u siromašnom selu na tadašnjoj periferiji Sovjetskog Saveza.

- Odgajan sam skoro bos, nisam imao cipele da obujem. Ali bio sam apsolutno srećan, mnogo srećniji nego što su moja deca - rekao je Ivanišvili 2014. godine.

Najmlađi od petoro dece, čistio je podove u fabrici dok je studirao, prvo za diplomu inženjera u gruzijskoj prestonici Tbilisiju, a kasnije ekonomiju u Moskvi.

Ali u vreme kada je diplomirao, fakultetske diplome vredele su malo više od papira na kom su bile štampane, dok je sovjetsko carstvo šepalo pri svom neminovnom kraju, piše Politiko.

Od skromnih početaka, mladi Gruzijac je utro svoj put ka nezamislivom prosperitetu, prodajući elektroniku i na kraju osnovavši sopstvenu banku, Rosijskij Kredit, sa sedištem u Moskvi.

Međutim, izazovi su bili tu - primetili su ga njegovi rivali i organizovani kriminal. Ivanišvili je kasnije rekao ruskim novinarima da je njegov brat kidnapovan i za njega je tražen otkup. Kao odgovor, mladi tajkun je zaštitu potražio kod ruske vlade, koja je stekla moćne prijatelje u novoj radnoj grupi za borbu protiv organizovanog kriminala u zemlji - čak iako su se njihove metode malo razlikovale od onih protiv kojih je trebalo da se bore.

- Njeni ljudi su radili za mito i nisu bežali od mučenja, premlaćivanja i ubistava - rekla je Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama.

Ali izgleda da su obavili posao za Ivanišvilija, koji je otvorio trgovinske puteve između Francuske i Gruzije, zadržavajući svoje ogromne i neprozirne poslovne interese u Rusiji.

Stručnjaci u Rusiji 1990-ih su rekli da je takva saradnja sa službama bezbednosti po pravilu podrazumevala doživotnu posvećenost.

- Jednom kada sarađujete sa vladom ili službama bezbednosti, oni vas nikada neće igubiti iz vida - rekla je Borogan.

Ivanišvilijev raskošni stakleni zamak sada je prepun skupe umetnosti; Pikaso kog je kupio u Sotbiju za 95 miliona dolara, u vreme kupovine bila je druga najskuplja slika ikada na aukciji.

Izaberite svoj trenutak

Milijarde dolara mogu obezbediti uticaj, ali, da bi se postigla prava kontrola, poluge moći moraju biti otrgnute od rivala.

Godine 2003. desetine hiljada Gruzijaca izašlo je na ulice da svrgne dugogodišnjeg lidera Eduarda Ševarnadzea, bivšeg sovjetskog birokratu koji je vladao zemljom od pada SSSR-a. Na njegovo mesto došao je bombastični revolucionar Mihail Sakašvili, koji je obećao da će uspostaviti bliže veze sa Zapadom, pridružiti se EU i postati deo NATO.

Međutim, nada običnih ljudi u Sakašvilijevu vladu ubrzo je izbledela kako je njegova stranka postajala sve autoritarnija i njene tendencije za korupcijom postajale sve očiglednije. Godine 2008. tenzije sa Rusijom su eksplodirale u krvavi petodnevni rat u kojem je Moskva stavila petinu gruzijske teritorije pod kontrolu Kremlja i njegovih lokalnih zastupnika u otcepljenim regionima Abhazije i Južne Osetije.

Gruziji je bio potreban spasilac, a Ivanišvili je bio srećan da se kao takav postavi, predstavljajući se kao strožija ličnost od Sakašvilija, koga je nekada otvoreno podržavao.

- Ja ću stvoriti takvu demokratiju u Gruziji, možda ću zaista zapanjiti Evropu - obećao je u oktobru 2011. godine.

Nisu samo Gruzijci bili srećni što su se otarasili sve nepredvidivijeg Sakašvilija.

- Godine 2012. "česta šala" (među gruzijskim stručnjacima) bila je da je američki ambasador Džon Bas imao svoje papuče u Ivanišvilijevoj kući, jer je tamo često odlazio - rekla je Gela Vasadze, nezavisna politička analitičarka.

Ivanišvili je došao na vlast uz punu podršku Sjedinjenih Država i Evrope. Gruzijski san je pobedio na izborima 2012, zauzevši 85 mesta u odnosu na Sakašvilijevih 65 mesta.

Giorgi Gakaria, bivši član Gruzijskog sna koji je bio premijer između 2019. i 2021. godine, rekao je da je uveren da je Ivanišvili prvobitno verovao u svoje obećanje o demokratiji.

- On je organizovan, ciljno orijentisan, sa jasnom radnom etikom. Ali on nema pojma kako država funkcioniše, za razliku od biznisa -  rekao je Gakarija koji je rekao da je podneo ostavku nakon što je tajkun počeo da mu vuče konce iza leđa.

Dodao je:

- Nije uspeo da prođe test snage i nastavlja istim putem (kao prethodnici), pokušavajući da održi vlast po svaku cenu.

Kupite podršku

Svaki dobar vladar zna da je važno podeliti bogatstvo, posebno kada je vrednost vašeg poslovnog carstva konkurentna vrednosti cele zemlje, gde je godišnji BDP po glavi stanovnika samo 6.674 dolara, navodi Politiko.

U prvim danima svog uspona, Ivanišvili se trudio da pokaže svoju filantropiju, tvrdeći da je donirao "blizu milijardu" dolara, lično finansirajući javnu infrastrukturu kao što su putevi, parkovi, crkve i lokaliteti kulturnog nasleđa, uključujući znamenitu katedralu Svete Trojice u Tbilisiju.

Čorvila, zabačeni grad u kojem je rođen, poslužio je kao obećanje cele njegove kampanje, minijaturna verzija socijalističke utopije.

Ivanišvili je obnovio domove ljudi, ponudio im besplatan gas i prepravio puteve. Seljani su navodno dobili pristup Ivanišvilijevom privatnom zoološkom vrtu gde su se mogli družiti s njegovim zebrama i egzotičnim pticama.

- Lemuri su slobodno lutali po mom dvorištu kao mačke - rekao je u intervjuu 2014. godine.

- Bidzina nam je dao sve - rekao je jedan stanovnik Čorvila, želeći da ostane anoniman, dodajući da je Ivanišvili platio njegov kuću, kao i novu peć i gas na koji radi.

Ivanišvili je, dodao je, takođe finansirao "školu" i mnoge druge kuće.

Kako je vreme odmicalo, Gruzijski san je postao viđen manje kao politička partija nego kao produžetak Ivanišvilijevih dubokih džepova i, još mračnije, njegove sposobnosti da sve to jednog dana oduzme.

Sa pristupom javnoj blagajni i kontrolom ključnih industrija, mnogi birači duguju sredstva za život Ivanišviliju i njegovom užem krugu ljudi.

Dok Gruzijci i dalje izražavaju široku podršku pridruživanju EU i duboko ogorčenje prema Rusiji, septembarska anketa procenjuje da trećina zemlje podržava Gruzijski san, uprkos njenom okretanju ka Moskvi, što je čini daleko najpopularnijom strankom u zemlji.

Podignite vojsku

Kao i njen sused Rusija, Gruzija ima površinske karakteristike demokratije, uključujući parlament, predsednika i premijera i izbore. Ali pod Ivanišvilijem, navodno reprezentativne institucije zemlje postaju sve više centralizovane u jednom paru ruku.

- Ministri, uključujući premijera, bore se da donose odluke tokom pregovora sa partnerima jer odluke treba da odobri Ivanišvili - rekao je Gakarija, bivši premijer.

Svakom ambicioznom lideru su potrebni lojalni vojnici, a Ivanišvili je okupio pravu armiju političara, obezbeđenja i drugih prijatelja, spremnih da ispune njegove naloge.

Prema izveštaju Evropskog saveta za spoljne odnose:

- Ivanišvilijeva unutrašnja kontrola je značajna, uključujući vladajuću stranku, ključne državne institucije, (posebno pravosuđe i bezbednosne službe), i ekonomsku strukturu. Moguće je da svi ključni članovi vlade i partijski funkcioneri zavise od njega.

Kada je Politko ranije ove godine posetio botaničku baštu u Tbilisiju, koja se graniči sa Ivanišvilijevom velikom rezidencijom, muškarci su vrebali u žbunju oko ograde. Obučeni u farmerke i crne kožne jakne, skrivajući voki-tokije, stražari su pratili svakoga ko bi prišao previše blizu ili izgledao sumnjivo.

Eka Beselija, trenutno opoziciona političarka koja je zajedno sa Ivanišvilijem osnovala Gruzijski san i kasnije bila na visokim pozicijama u parlamentu, bila je jedna od njegovih vernih pristalica do 2018. godine, kada je rekla da je Ivanišvili prešao crvenu liniju, pritiskajući je da odustane od planiranih reformi pravosudnog sistema.

- Dala sam mu svoju bezuslovnu podršku, uverena da je idealista - rekla je Beselija.

Ali, kao što je postalo očigledno, najvažnija stvar za njega je moć, navodi Politiko.

- Uvideo je da ako želite da održite vlast bez prihvatanja demokratije, morate da kontrolišete sudove. Odlučio je da kontrolu nad sudovima stavi u ruke vladajuće stranke - dodala je ona.

Ivanišvilijeva kontrola Gruzijskog sna bila je očigledna kada je stranka u februaru postavila Iraklija Kobahidzea, kritičara Zapada, za premijera.

Pre nego što je stao na podijum, Kobahidze je zastao ispred Ivanišvilija, koji je sedeo u prvom redu, i pitao ga za dozvolu da se popne na binu.

- On može da razreši premijera u roku od sata, a zatim ga vrati jednim telefonskim pozivom - rekao je analitičar Korneli Kakačija, direktor Gruzijskog instituta za politiku.

Podelite državu

Sa vlašću, kako se kaže, dolazi i odgovornost, posebno kada javnost traži krivca za korupciju i stagnirajuće uslove života. I zato je korisno biti u mogućnosti da svoje probleme prikačite neprijateljima u zemlji i inostranstvu.

Sakašvili je među prvima osetio Ivanišvilijev gnev.

Nakon što je bio u samonametnutom egzilu u Ukrajini, i nakon što je u odsustvu osuđen na šest godina zatvora zbog zloupotrebe predsedničkih ovlašćenja, vratio se u Gruziju 2021. da bi ubrzo bio uhapšen. On i njegovi saveznici su tvrdili da je bio trovan u zatvoru.

Uoči ovogodišnjih izbora, Gruzijski san je obećao da će staviti van zakona celu parlamentarnu opoziciju ako pobedi.

Na retkom javnom nastupu na mitingu u Tbilisiju ranije ove godine, Ivanišvili je rekao da su Sakašvili i njegova partija "kontrolisani spolja od strane svojih gospodara".

Oponašajući državnu propagandu u ruskom stilu, on je optužio Zapad da pokušava da iskoristi zemlju za otvaranje „drugog fronta“ protiv Moskve u ratu sa Ukrajinom, okrivljujući za rat u Ukrajini ono što je opisao kao "Stranku globalnog rata".

Takođe je vodio kampanju protiv onoga što opisuje kao LGBTQ+ "propagandu" koju gura Zapad.

U nedavnom intervjuu za jedan provladin televizijski kanal, Ivanišvili je tvrdio da se na Zapadu "muška kupatila opremaju higijenskim ulošcima".

Prema Ivanišviliju i njegovim poručnicima, EU aktivno podržava inicijative civilnog društva osmišljene da promovišu vrednosti suprotne "jedinstvenoj istoriji, tradiciji i identitetu Gruzije". Gruzijski san je usvojio zakon kojim se efikasno zabranjuju sve javne reference na istopolne veze i zabranjuju prajdovi.

- Obećavam da će ubedljivom pobedom na izborima, nasilni pokušaji stranih zemalja da nametnu pseudoliberalne vrednosti našem narodu biti trajno okončani u Gruziji - izjavio je Ivanišvili prošlog meseca u predizbornom govoru u gradu Ahalcihe, u regionu obeleženom siromaštvom i emigracijom.

U međuvremenu, vlada je usvojila čvrst stav prema desetinama hiljada običnih Gruzijaca koji su izašli na ulice da se suprotstave zakonu kojim se nevladine organizacije i medijske kuće koje podržava Zapad žigošu kao „strani agenti“.

Iz noći u noć tokom leta, snage bezbednosti su koristile suzavac i pendreke protiv mirne mase, hapseći i tukući organizatore protesta. Lideri civilnog društva u međuvremenu kažu da će nova pravila efektivno marginalizovati njihove organizacije ili će ih dovesti do njihovog potpunog zatvaranja, kao što je bio slučaj u Rusiji.

Potvrdi dogovor

Ivanišvili je uvek tvrdio da Gruzijski san radi na tome da zemlju uđe u EU, i zaista su neke od njegovih ranih reformi utrle put da zemlja postane kandidat za pridruživanje bloku prošle godine.

Sa oko 80 odsto Gruzijaca koji su za članstvo u EU, Gruzijski san je bio oprezan, pa kaže da i dalje želi da se pridruži bloku - samo pod svojim uslovima.

- Gruzija će imati svetlu evropsku budućnost. Ovo je moguće postići samo kroz održavanje mira i zaštitu našeg dostojanstva - rekao je premijer Irakli Kobahidze u septembru.

Vlasti na Zapadu ipak nisu uverene

Kao odgovor na zakon o stranim agentima i kasniji napad, Vašington je uveo sankcije vodećim zvaničnicima. EU je, sa svoje strane, praktično zamrznula ulazak Gruzije u blok, a njen visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel opisao je oktobarske izbore kao "ključni test za demokratiju u Gruziji i njen put u Evropsku uniju".

Gakarija, bivši premijer, rekao je da je ključ razumevanja Ivanišvilija - a samim tim, u zavisnosti od toga kako prođu izbori, budućnosti zemlje - jednostavan.

- Ivanišvili nije proamerički, nije proevropski, nije proruski ni prokineski… Nažalost, ni on nije progruzijski. On je za sebe - rekao je on.

Za najbogatijeg čoveka Gruzije, uskraćivanje ulaska u EU ili NATO ne bi bilo korak nazad, ocenjuje Politiko.

Kao što beloruski Aleksandar Lukašenko može da potvrdi, okretanje od Zapada ka Moskvi nudi potencijalnom autokrati priliku da učvrsti potpunu kontrolu.

Za redovne birače, međutim, koji sanjaju o blagostanju i ličnoj slobodi, računica je drugačija.

Dok mnogi u zemlji duguju svoje prihode Ivanišvilijevom sistemu pokroviteljstva, drugi se oslanjaju na razvojnu pomoć i investicije koje dolaze iz Sjedinjenih Država i Evrope.

- Ivanišvili možda ima novac, ali bi obični Gruzijci na kraju mogli biti ti koji plaćaju njegove odluke - zaključuje Politiko.