U ovoj zemlji plaćaju da neko da otkaz umesto njih

Juki Vatanabe, što je pseudonim koji je iskoristila u intervjuu za CNN kako bi zaštitila svoj identitet i ne bi imala posledice u vidu poteškoća pronalaženja posla, zbog toliko rada počela je da ima zdravstvene probleme - noge su joj se tresle i imala je bolove u stomaku. Znala je da, zarad svog zdravstvenog stanja, mora da da otkaz. Međutim, to u japanskoj kulturi, koja se vrti oko posla i teškog rada, nije bilo nimalo lako.

Dovoljno teško je bilo zatražiti bolovanje ili slobodne dane. Davanje otkaza bilo je još gora situacija. Čin podnošenja ostavke u japanskoj kulturi može da se protumači kao krajnji oblik nepoštovanja. U toj četvrtoj po veličini ekonomiji na svetu, radnici se tradicionalno drže jednog poslodavca decenijama, ako ne i ceo radni vek.

U najgorim slučajevima, mrzovoljni šefovi cepaju pisma o ostavci i maltretiraju zaposlene kako bi ih primorali da ostanu.

Juki Vatanabe nije bila srećna na svom poslu. Kako je rekla, njen supervizor često ju je ignorisao i činio da se oseća loše. Ipak, nije se usuđivala da da otkaz.

- Nisam želela da moj tadašnji poslodavac odbije moju ostavku i zadrži me duže u firmi - rekla je.

Ipak, uspela je da nađe izlaz iz naizgled bezizlazne situacije. Obravila se agenciji za ostavke "Momuri", koja pomaže zaposlenima koji nemaju dovoljno hrabrosti da napuste poslove koje rade, bilo da se boje šefa ili je u pitanju nešto drugo.

Po ceni finije večere, mnogi Japanci angažuju takve firme kako bi im pomogne da daju otkaz uz što manje stresa. Industrija je postojala pre pandemije virusa korona, ali njena popularnost je "eksplodirala" nakon pandemije, jer su ljudi proveli više od godinu dana radeći od kuće i čak su i oni koji su bili najlojalniji firmama u kojima rade imali dovoljno vremena da razmisle o svojim karijerama i tome koliko su njima zadovoljni ili ne.

Ne postoji zvaničan broj ovih agencija ta davanje otkaza koje su počele da se otvaraju širom Japana, ali oni koji ih vode navode da raste potražnja za njihovim uslugama.

"Ne mogu više"

Menadžer "Momuri" agencije Šiori Kavamata objašnjava da je kompanija samo u proteklih godinu dana dobila 11.000 zahteva od klijenata. Firma koja se nalazi u jednom od poslovnih distrikta Japana, sa najviše gužve, Minatu, otvorena je 2022. godine sa imenom koje je osmišljeno tako da uhvati pažnju ljudi koji su u bezizlaznoj poslovnoj situaciji. Ime njihove kompanije, "Momuri", u prevodu znači "ne mogu više".

Za 22.000 jena, odnosno nešto više od 120 evra, ili 12.000 jena, što je oko 75 evra, za one koji ne rade puno radno vreme, kompanija pomaže zaposlenima da podnesu ostavke, pregovara sa kompanijama i daje preporuke za advokate ukoliko dođe do pravnih sporova.

- Neki ljudi nam se obrate nakon što im nadređeni na poslu drugi ili treći put pocepaju ostavku koju su predali i ne dozvoljavaju im da odu iz firme, čak ni ako ih mole na kolenima. Ponekad nas zovu ljudi u suzama i pitanju da li mogu da daju otkaz iz nekog određenog razloga. Mi im govorimo da je to u redu i da je davanje otkaza njihovo pravo kao radnika - objašnjava Kavamata.

Kako ističe, neki radnici se žale da ih nadređeni maltretiraju kada pokušaju da daju otkaz, a nekada idu toliko daleko da im dolaze do stana, neprestano zvone na vrata i odbijaju da odu.

Kako kaže Kavamata, kada je jedan čovek dao otkaz, umesto da sve prođe normalno, priča je dobila bizaran obrt - muškarca je šef odvukao u hram u Kjotu i rekao mu da moraju da idu tamo jer su ukleti.

Ona objašnjava da ljudi koji se javljaju često rade za male firme ili one srednje veličine, a da su posebno ranjivi oni koji rade u industriji hrane i ugostiteljstva, dok su im "za petama" ljudi zaposleni u zdravstvenom i socijalnom sistemu.

Smrt zbog previše rada

Japan ima dugu kulturu prekomernog rada. Zaposleni u mnogim sektorima svedoče o tome da dobijaju kaznene prekovremene sate, osećaju veliki pritisak od strane supervizora i da je poštovanje prema kompaniji najvažnije. Takva vrsta poslodavaca poznata je pod nazivom "crne firme".

Profesor biznis univerziteta u Tokiju Hiroši Ono kaže da je situacija postala tako urgentna da je vlast u Japanu počela da objavljuje spiskove poslodavaca koji ne poštuju radnu etiku kako bi im umanjila šanse da zapošljavaju ljude i upozorila one koji traže posao na opasnosti koje dolaze sa radnim mestom u takvom kompaniji.

- Imamo probleme sa "crnim firmama", gde su radni uslovi toliko loši, nema psihičke sigurnosti i neki zaposleni bi mogli da se osećaju ugroženo - rekao je.

Više od 370 kompanija našle su se na crnoj listi biroa za zapošljavanje širom zemlje od kada je lista objavljena 2017. godine. Pokazalo se da stres može da bude čak i fatalan, a to je objašnjeno fenomenom koji postoji u Japanu i zove se "karoši", a znači smrt zbog prekomernog rada.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, 54 osobe umrle su od moždanih i srčanih udara koji su bili direktno izazvani prekomernim radom, a 2022. godine njihove porodice dobile su obeštećenje. Iako 54 ljudi nije malo, to je ipak pad u odnosu na 160 fatalnih ishoda prekomernog rada koji su zabeleženi pre dve decenije.

Ipak, broj ljudi koji se žale zbog stresa na poslu je u stalnom porastu.

Reporterka japanske televizije preminula je 2017. godine, kada je imala 31 godinu, nakon što je imala srčani udar izazvan dugim radnim vremenom. Pre smrti je odradila mesec u kom je imala 159 prekovremenih radnih sati.

Pet godina kasnije, 26-godišnji doktor oduzeo je sebi život nakon što je u jednom mesecu odradio 200 prekovremenih sati.

Profesor ekonomije na Univerzitetu u Tokiju Hisakazu Kato rekao je da Japan ima zakone koji se odnose na zapošljavanje i koji treba da zaštite zaposlene i omoguće im da mogu da daju otkaz kada žene, ali da "atmosfera na poslu ponekad otežava davanje otkaza".