Kina se povlači iz sveta: Preispitivanje Sijevog "projekta veka"

Ne tako davno, u maju 2017. godine, kineski lider Si Đinping stao je u Pekingu pred dvoranom od skoro 30 šefova država i delegata iz preko 130 zemalja i proglasio "projekat veka".

Ovo nije bila hiperbola. Kina je obećala da će potrošiti oko jedan bilion dolara na izgradnju infrastrukture uglavnom u zemljama u razvoju širom sveta - i skoro sve to finansiraće putem sopstvenih finansijskih institucija. Prilagođeno inflaciji, ovaj ukupan obećani iznos bio je otprilike sedam puta veći od onog što su SAD potrošile kroz Maršalov plan za obnovu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Ali prema podacima objavljenim ove nedelje, stvarnost naglo odstupa od scenarija gospodina Sija. Ono što je zamišljeno kao najveći razvojni program na svetu raspliće se u ono što bi moglo da postane prva kineska dužnička kriza u inostranstvu. Kreditiranje kineskih finansijskih institucija koje upravljaju "Pojasom i putem", zajedno sa bilateralnom podrškom vladama, palo je s litice, a Peking je zaglibio u pregovaranju o dugovima sa mnoštvom zemalja.

Podaci koji opisuju kineski problem potiču od istraživača sa bostonskog univerziteta koji vode nezavisnu bazu podataka o kineskim inostranim finansijama za razvoj. Otkrili su da su se krediti Kineske razvojne banke i Kinesko-izvozne uvozne banke srušili sa najvišeg nivoa od 75 milijardi dolara u 2016. godini na samo četiri milijarde dolara prošle godine.

U globalnom finansiranju razvoja, tako oštro smanjivanje pozajmica od strane kineskih banaka predstavlja zemljotres, naročito u Aziji, Africi i Južnoj Americi, gde kineski krediti takođe čine veliki deo finansiranja infrastrukture - očekuje se da će se jaz između potrebnog i dostupnog takođe proširiti.

Prema kineskim stručnjacima, smanjenje aktivnosti kineskih banaka u inostranstvu deo je šire slike Kine koja smanjuje investicije van zemlje i fokusira više resursa u samu Kinu. Nedavno usvojena politika Pekinga o "dvostrukoj cirkulaciji" predstavlja koračnu promenu u odnosu Kine sa spoljnim svetom. Politika, koja je prvi put pomenuta na sastanku politbiroa u maju, stavlja veći naglasak na kinesko domaće tržište - ili unutrašnji promet - a manje na trgovinu sa spoljnim svetom.

Sve u svemu, kinesko preispitivanje odaje prećutno priznanje da je njegovo inostrano kreditiranje loše zamišljeno. Fotografije sa Foruma "Pojas i put" 2017. godine - mesta na kojem je gospodin Si proglasio ambiciju "projekta veka" - nagoveštavaju šta će postati fatalna mana programa.

Pored gospodina Sija na uzastopnim portretima bili su autoritarni lideri zemalja sa velikim dugovima i nenaplativim "junk" obveznicama, poput Aleksandra Lukašenka, Hun Sena iz Kambodže, Aleksandra Vučića iz Srbije, Uhuru Kenijate iz Kenije i nekoliko drugih.

Održivost duga, odnosno sposobnost država dužnika da vrate svoje zajmove - morale su biti deo svake ponovne procene inicijative "Pojas i put", kaže Kevin Galaher, direktor Centra za globalnu razvojnu politiku Univerziteta u Bostonu, koji je prikupio podatke o kineskim pozajmicama u inostranstvu.

Sklonost kineskom kreditnom angažovanju kod diplomatskih saveznika najspektakularnije prikazuje Venecuela. Između 2007. i 2017. godine, Kineska razvojna banka pozajmila je Venecueli skoro 60 milijardi dolara, cementirajući odnos koji je Hugo Čavez, bivši predsednik Venecuele, okarakterisao kao "Veliki zid" protiv američkog hegemonizma, a sada prebira kroz gomilu od 150 milijardi dolara neplaćenog duga, gurajući svoja potraživanja protiv rivalskih kreditora.

Ponovno pregovaranje o dugu naraslo je kako je pandemija zatvorila ekonomije zemalja u razvoju. Izveštaj konsultantske kuće Rhodium Group kaže da se najmanje 18 procesa pregovaranja o dugu sa Kinom vodilo 2020. godine, a 12 zemalja je još uvek pregovaralo sa Pekingom do kraja septembra, pokrivajući 28 milijardi dolara kineskih kredita.

Zasad se čini da Peking želi da nastavi sa mekim dodirom, odlažući plaćanja kamata i reprogramirajući zajmove. Ali iskustvo jača rastući osećaj opreznosti koji sada uliva veliki projekat gospodina Sija.

Naglašava se da je sve deo kineskog učenja kao sile u usponu, preuzimajući manjkavi model koji je izgleda delovao kod kuće, gradnje velikih infrastrukturnih projekata, i pokušao to primeniti u inostranstvu.

Sagovornik Fajnenšal Tajmsa na kraju zaključuje:

- Istorijski gledano, većina infrastrukturnih procvata je propala. Da li Kina može da izbegne tu sudbinu, može zavisiti od njene sposobnosti da pregovara o zajmovima sa zemljama kojima je hitno potrebno olakšanje duga. Ako Kina ne bude u stanju ili ne želi da pruži dovoljno olakšica svojim zajmoprimcima, mogla bi se naći u središtu dužničke krize na tržištima u razvoju.