I Nemačka kopa litijum? "Već se povezujemo sa Srbijom"

Rudarenje litijuma bi u Nemačkoj moglo da počne 2030. Kako je pokazala preliminarna studija izvodljivosti kompanije "Cinvald litijum“ (Zinnwald Lithium), eksploatacija tog retkog metala tehnički je moguća i ekonomski bi trebalo da bude rentabilna.

Radi se o trećem po veličini planiranom projektu rudarenja litijuma u Europi – nakon Jadra (Srbija)i Cinoveca (Češka). Cilj je, kako navodi direktor kompanije Marko Ulig, „održivo kopanje“ te sirovine na dubini između 100 i 400 metara ispod sela u kojem živi nešto manje od 400 stanovnika.

Ulig je ovog ponedeljka (31. mart) lokalnim meštanima predstavio preliminarnu studiju izvodljivosti, a odgovarao je i na njihova pitanja. Rudnik litijuma u Cinvaldu bi, kako je naveo, mogao da bude u pogonu oko 70 godina.

U prostorijama Uligove firme u Altenbergu u ponedeljak uveče okupilo dvestotinak meštana. U razgovoru za DW neki od njih kažu da se boje mogućih posledica rudnika za njihove živote, imovinu i okolinu. Neki koji se bave turizmom strahuju da gosti željni mira u taj idilični kraj ubuduće neće navraćati u strahu od podzemnih detonacija i teške mehanizacije.

Otpor projektu rudarenja litijuma

- Nemam osećaj da sam dobro informisana od strane firme (Cinvald litijum, prim.red). Od 2023. smo upoznati s tim procesom i prošle su dve godine, a mi stalno postavljamo ista pitanja i dobijamo uvek iste odgovore – o tome da nešto još nije poznato, da još nešto nije jasno - žali se Elke Helbig iz Građanske inicijative Berenštajn.

I Jens Veber iz Zelene lige skeptičan je prema informacijama koje je izneo direktor kompanije Marko Ulig: „Preliminarna studija izvodljivosti cilja pre svega na investitore kompanije Cinvald litijum. Cena njihovih deonica odavno je na veoma niskom nivou. Projekat od strane Evropske unije nije dobio oznaku strateški važnog“, podseća Veber za DW i zaključuje:

- Cilj ovog skupa je bio da se umire ljude koji ovde žive, kako bi se odvratili od otpora projektu.

Projekat u Cinvaldu od strane EU nije proglašen za strateški važan u skladu sa Evropskim aktom o kritičnim sirovinama (CRMA). Cilj tog zakona je da se obezbedi sigurno i održivo snabdevanje industrije EU kritičnim sirovinama kao što je litijum.

Ulig: "Odlučujuća će biti potražnja"

Ulig je za DW potvrdio da je firma u međuvremenu dobila pojašnjenje iz Brisela o tome zašto nisu na listi strateški važnih projekata: „Nismo priznati kao strateški važan projekat zbog toga što smatraju da je ovo još uvek relativno mlad projekat koji treba dalje da se razvija kako bi dobio dozvolu. Bez obzira na to, mi znamo da potražnja raste i zato radimo na razvoju projekta.“

Odluka Evropske unije ni na koji način neće uticati na realizaciju projekta u Cinvaldu, tvrdi Ulig i napominje da je kompletna kalkulacija eksploatacije litijuma u tom malom mestu napravljena pre usvajanja CRMA. „Odlučujuća će biti potražnja“, kaže. A ona bi, kako pokazuju neke projekcije, do 2030. mogla višestruko da poraste.

Projekat kopanja litijuma na granici sa Češkom zato je od strateškog značaja za Nemačku. Savezna vlada u Berlinu i vlasti pokrajine Saksonije državnim podsticajima pomažu realizaciju tog projekta. Litijum je jedna od ključnih sirovina koja se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile ili pametnih telefona.

Ulig je ukupne troškove projekta do trenutka pokretanja proizvodnje procenio na milijardu evra. U pogonu za preradu rude „cinvaldit“ (zinnwaldit) u mestu Libenau, kompanija Cinvald litijum u prvoj fazi želi godišnje da proizvodi i do 18.000 tona litijum-hidroksida potrebnog za baterije. To bi bilo dovoljno za oko 800.000 baterija prosečne veličine.

U drugoj fazi spominje se količina od 35.000 tona litijuma-hidroksida godišnje, a to bi značilo vađenje oko tri miliona tona rude iz utrobe Zemlje.

Još uvek mnogo nepoznanica oko projekta

Elke Helbig iz Građanske inicijative Berenštajn za DW kaže da još uvek postoji veoma mnogo nepoznanica oko projekta u Cinvaldu. „Na primer, uopšte nije jasno odakle bi trebalo da dođe voda potrebna za projekat, od rudarenja, do obrade rude.“

Aktivistkinja iz Berenštajna smatra da će rudnik, ako ikada proradi, u ogromnoj meri da promeni živote ljudi na jugu Saksonije: „Mi se borimo oko toga da se u čitavom regionu proširi svest o tome šta će to da znači za kompletnu opštinu Altenberg ako se ovde godišnje bude kopalo 3,2 miliona tona rude. Smatramo da je ovaj projekt predimenzioniran i zato smo i kritični prema njemu.“

U Građanskoj inicijativi Berenštajn strahuju da bi rudnik na kraju mogao da bude i mnogo veći nego što se to izvorno planiralo. Pre pet godina se, naime, spominjalo kopanje oko pola miliona tona rude na godišnjem nivou. Ta količina najpre je porasla na milion i po tona, a sada se spominje tri miliona tona godišnje – s katastrofalnim posledicama po životnu sredinu, kako tvrde aktivisti.

Planirani projekat rudarenja litijuma u Cinvaldu u međuvremenu je ujedinio četiri građanske inicijative koje deluju na tom području. One zajednički koordiniraju svoje akcije, a kako kaže Jens Veber iz Zelene lige, povezuju se s istomišljenicima i iz drugih evropskih zemalja:

- Mi smo već počeli da se povezujemo s ljudima iz drugih regiona u Evropi koji su pogođeni rudarenjem – sa Srbijom, Rumunijom, Portugalijom. S tim smo počeli pre odluke EU o strateški važnim projektima oko kritičnih sirovina. Samo zajedno smo jaki i zajedno ćemo uspeti da ograničimo pljačku resursa.

Dijalog s građanima "ekstremno važan"

Diskusija s građanima potrajala je skoro dva sata. Marko Ulig strpljivo je odgovarao na svako pitanje. Bilo je mnogo emocija, na trenutke i povišenih tonova. Nakon skupa, on je za DW rekao da Cinvald litijum taj projekat želi da realizuje sa građanima, a ne protiv građana. Zato su ovakvi skupovi za njega "ekstremno važni", kaže direktor kompanije:

- Građani imaju mnogo pitanja. Naravno da postoji i mnogo nesigurnosti oko toga šta taj projekat i rudarenje znače za region. Ovo je proces u okviru kojeg moramo da budemo u dijalogu sa građanima. A moramo da prihvatimo i to da kod ljudi postoji frustracija zbog toga što ne možemo da odgovorimo na sva pitanja. Ali moramo da se suočimo s tim pitanjima i to je po meni jedini pravi put.