Čovek od reči i ljudi bez reči

Verovaćemo rečima koje su tri lidera (Krivokapić, Bečić i Abazović) overili dogovorom neposredno posle pobede na izborima. Ostavili su utisak da ne rade ništa bez dogovora. Potvrdu je osvedočio opet onaj deo slobodnomislećeg naroda, koji je izrugivan, tamničen, ostavljan bez posla, stavljan na stub srama. Tada su stali u odbranu svetinja, a sada staju u odbranu onoga sa čime se narod u Crnoj Gori vekovima ponosi: date reči i čojstva, pa i junaštva, jer nije bilo lako ustati protiv sprege režima i kriminala.

Krenuli su opet iz Nikšića, a ako bude trebalo opet će većinska Crna Gora stati uz rame onih lidera koji ih nisu izigrali i pokušali da prevarе. Onih kojima je stručnost bitnija od fotelje, partijske knjižice, onih koji gledaju u budućnost, a ne osvrćući se u prošlost, jer tamo nisu imali šta da vide osim ono zbog čega se svaki častan čovek danas bori, bez obzira na kom je delu planete.

Ustali su da svojima daju podršku, jer su od svojih napadnuti. A napadnuti su od onih koji su očigledno, svih 30 godina zajedno sa onima koji su otišli, radili protiv njih. Ustali su protiv zamalo "mučenika", poverovasmo u taj njihov "mučenički put do slobode za koju su bili spremni i životom da plate". Naravno nisu platili, već su za to bili plaćeni. Opijeni pobedom drugog kao svojom. Ustupili su mesto pobedniku da ih vodi do konačnog sloma režima DPS-a i njegovih satelita. Usaglasili se da samo ekspertska vlada može doneti stabilnost Crnoj Gori, a onda kada je takva vlada i predložena, i kada su videli da nema njihovih imena na spisku mandatara, "osuli su drvlje i kamenje" po Njemu.

Izgleda su mislili da je i On kao i oni, jer ne bi bio sa njima da nije kao oni. Nisu shvatili da je On kao narod, a ne kao oni. Možda im nije ni zameriti, dobrano su dokazali da im glava služi da slušaju drugoga, a ne da ponekad i sami razmisle. Mislili su izgleda da zamene uloge, pa da oni budu DPS, a DPS oni. Na taj kontinuitet je izgleda i mislio čovek koji je umislio da je spreman i dostojan svake funkcije u novoj Vladi. Spreman jeste bio, verovatno - ali dostojan, sigurno nije. Taj čovek je jedan od najodgovornijih za nemušti Ustav Crne Gore iz 2007. iz kojeg je svo zlo kasnije poteklo. Taj ekspert dozvoljava sebi da kaže da se mandatar "sprda sa državom i biračima"? Sprdnja bi bila da ga je uvrstio na spisak onih koji bi trebalo Crnu Goru da pokušaju da izvuku na pravi put.

No, nažalost nije sam, sa njim uz skut, jer takvi samo mogu da budu uz nečiji skut, nikako uz rame, jer rame je za ratnike i pravdoljupce, su i jedan vojvoda, i jedan omladinac. Do sada im je zajednička bila "borba“ protiv DPS-a i Mila, a svi su videli kako su se 30 godina protiv njega borili i koliko se Crna Gora puta za to vreme saginjala. Sada kada je DPS prošlost oni izmisliše još jednog zajedničkog neprijatelja i to ni manje ni više nego Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno njen klir u Crnoj Gori. A samim tim onda i verni narod te Crkve. Mada oni se mnogo ne okreću na narod, misle da je to isti onaj narod koji ih je trpeo proteklih decenija.

Ili su možda pomislili da je narod veran njima. Vojvoda i omladinac su brzo zaboravili često pominjani letošnji sastanak u manastiru Svetog Vasilija na Ostrogu. Možda bi ih trebalo podsetiti na delove tog sastanka, a neki i nisu dočekali kraj zbog lošeg ponašanja. Kako tada, tako i ovih dana, čim su dobili po prstima, dotrčali su do skuta svog omiljenog božanstva. Došlo je to božanstvo da ih poseti kada su oni trebalo da budu u najdubljoj tuzi u trenutku kada je Crna Gora ispraćala svoga roditelja,
mitropolita Amfilohija. Došao je da vidi kakvu im je zgradu kupio, koje im je knjige poklonio, da mu polože račun za uloženo, da zadivi Crnu Goru svojom pojavom. Na svu sreću nije je zadivio, a ostao je pa skoro i neprimećen.

Došao je sa namerom da se pohvali svojim konfliktnim potencijalom, da raspiri zli plamen koji tinja među braćom, a koji je počeo sigurno da se gasi. Po tome je od devedesetih prepoznatljiv. Pre će biti da mu je to bila namera, a ne da se pokloni čoveku kome se toga dana poklonio ceo pravoslavni svet. Čoveku koji je od svog rođenja bio protiv takvih kao što je on. Nije imao strpljenja da prisustvuje ispraćaju "orla Slobodara u carstvo Nebesko", nego je sa "domaćinima" šetao po pustoj Podgorici. Udostojili su se da ipak dođu na opelo, što im tužni sabor nije oprostio i prećutao, već im je dobrodošlicu poželeo sa albanskim pozdravom MIRDITA.

I zašto se onda vojvoda i omladinac ljute na mandatara, da li zato što neće da im ponavlja lekcije koje nisu naučili ili zato što nema poštovanja prema njihovom božanstvu, koliko i oni. U stvari ljute se jer nisu ministri, a zaklinjali su se da oni to i ne žele. Možda je mandatar pogrešio, što je "ozbiljne" ljude ozbiljno shvatio. U narednim danima ćemo videti, vojvoda pominje i nove izbore, a omladinac čeka veći čin.