5 lekcija od španskog gripa i 1918. koje sada moramo naučiti

Španski grip zarazio je trećinu svetskog stanovništva. Brzina kojom se širio bila je frapantna i nezamisliva, baš kao i koronavirus u 2020. godini.

Grip iz 1918. nije bio nešto naročito smrtonosan, ali je to postao zbog nehigijenskih uslova života, slabosti imuniteta stanovništva da mu se odupre i malo mesta u bolnicama da prima na hiljade bolesnih svakog dana.

Postoji pet lekcija koje bi vlasti i narodi svih zemalja sveta danas morale da nauče:

Ne potcenjujte virus

I španski grip su vodeće države sveta, bar njihove vlasti veoma potcenjivale. Vlade Nemačke, SAD, Velike Britanije i Francuske nisu dozvoljavale građanima da znaju šta se dešava, kako vojnici ne bi moralno padali. Dakle, postojala je cenzura.

Kako Španija nije bila deo Prvog svetskog rata, tamo su se vesti normalno puštale, pa je zato grip prozvan "španski", jer su svi mislili da je samo tamo epidemija. Dakle, prva lekcija bi morala da bude da se virus NIKADA ne sme potceniti i mora mu se prići s najvećom pažnjom.

Putovanja su najopasnija

Virus COVID-19 proširio se po celom svetu zahvaljujući putovanjima ljudi, baš kao što se španski grip našao u svakoj zemlji zbog povratka vojnika s ratišta. Oni su doneli virus tamo gde ga uopšte nije bilo, baš kao što su sada ljudi iz Vuhana, što je potvrđeno, uneli COVID-19 u Vašington, Iran, Nemačku i još neke zemlje u Evropi.

Naravno da je teško ograničiti ljudima kretanje, naročito kada više nije takva epidemija, ali baš zato zadatak vlada širom sveta mora biti kako da se ljudi zaštite u narednim mesecima i godinama dok budu putovali, budući da non-stop karantin nije moguć.

Događaji i javna okupljanja

Grad Filadelfija organizovala je 1918. veliku paradu podrške vojsci na kojoj se našlo 200.000 građana. Tri dana kasnije, dogodio se potpuni kolaps zdravstvenog sistema jer je petina ljudi bila zaražena. 

Utakmica Atalante i Valensije u Ligi šampiona bila je prava "biološka bomba", pošto se u Milanu na stadionu našlo 40.000 ljudi. Svi oni odneli su virus sa sobom i raširili ga po Italiji i Španiji, a onda i po drugim delovima Evrope. 

Jedna od prvih mera u svim zemljama bila je zabrana javnih događaja sa više od 50 ljudi na tom mestu. I sada je veliki problem za koji još niko nema rešenje kako se vratiti normalnom životu koji podrazumeva i utakmice, koncerte, bioskope, odlaske u pune restorane i kafiće itd. Upravo bi greške u javnim okupljanjima mogle da nas koštaju drugog talasa koronavirusa.

Bez rukovanja i ljubljenja

Narodi sveta, nenaviknuti na socijalne distance i opasnosti koje vrebaju od bliskog kontakta i 1918. su se masovno rukovali, grlili i ljubili šireći španski grip.

Isto se i sada događalo sa koronavirusom, zbog čega je još jedna lekcija koju nažalost svi moramo naučiti da u narednom periodu nema rukovanja i grljenja ili ono bar mora da bude bezbedno obavljeno, odnosno sa osobama sa kojima se provereno zna da su zdrave.

Higijena na prvom mestu

Kao što je spomenuto u tekstu iznad, jedan od preduslova širenja španskog gripa je bila i loša higijena iscrpljenih vojnika koji su se vraćali iz rata.

Kako je 1918. postojala cenzura na vesti o gripu, narodi nisu znali kako da se čuvaju i koliko je važno da im higijena bude na najvišem nivou. U tom kontekstu danas ne samo da nema cenzure, već su svi stručnjaci od prvog dana koronavirusa do danas apostrofirali važnost redovnog pranja ruku, nedodirivanja lica kada smo napolju i nabavljanja barem jednog dezinfekcionog sredstva da se uvek nađe pri ruci.

Niko ne zna i dalje kako će se pobediti koronavirus i dokle će trajati, a naročito ne hoće li imati još talasa zaraze, ali pet lekcija od pre 102 godine moraće svako da upamti.