Preti li Srbiji još jači hladni talas? Meteorolog otkrio šta nas čeka do kraja zime

- Na osnovu osmotrenih podataka i prognoze vremena za naredni period kao i izgleda vremena do kraja zime, može se reći da je najhladniji period zabeležen u prvoj polovini januara kada je u pojednim mestima (Požega, Sjenica) jutarnja temeperatura, dana 09.01. bila -18 stepeni, a na širem području Beograda između -10 i -15 stepeni. Svakako će i do kraja januara i u februaru biti hladnih perioda, a pojedni dani bi bili u kategoriji ledenih dana, ali se ne očekuju dugi i intezivni hladni talasi - naveo je meteorolog Goran Mihajlović.

Meteorolog Mihajlović je istakao da se do kraja zime očekuje ostvarenje broja ledenih dana koje je prognozirao RHMZ, piše Mondo.

- U meteorologiji, ledeni dan se definiše kao dan kada je maksimalna temperatura vazduha niža ili jednaka nula stepeni. Prema sezonskoj prognozi za zimu 2025/2026 prognozirano je 5-15 ledenih dana u nižim predelima, a u planisnkim predelima od 25 do 40 ledenih dana. U skladu sa razvojem vremenske situacije u decembru i januaru (do 15.01.), kao i izgledima vremena za naredni period i dugoročnim prognozama do kraja zime se očekuje ostvarenje prognoziranog broja ledenih dana - naveo je on.

Kada će ponovo pasti sneg

Nakon perioda relativno stabilnog vremena i blagog porasta temperature, najnovije atmosferske projekcije ukazuju na značajnu promenu. Prema rečima meteorologa Gorana Mihajlovića, ponovo nas očekuje nestabilan period koji će obeležiti padavine.

"- Krajem januara i početkom februara uz česta prolazna naoblačenja biće uslova za padavine, susnežicu i sneg, a moguće je i formiranje snežnog pokrivača u nižim predelima - navodi meteorolog Mihajlović.

Kraj zime poslednjih godina nalik je proleću, a prema rečima meterologa Mihajlovića i ove sezone mogao bi da se ponovi taj trend.

- Poslednjih godina su generalno zime bile blaže u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti i u tom smislu je i poslednjih dana februara izmerena temperatura bila iznad prosečnih vrednosti. S obzirom da se srednja temperatura vazduha za februar prognozira do +1 stepen iznad prosečnih vrednosti, postoje izgledi da kraj februara bude toplije od proseka - navodi meteorolog Mihajlović i dodaje:

- Svakako, prognoza vremena se izrađuje svakodnevno i ažurira najmanje dva puta dnevno, a dugoročne, mesečne i sezonske prognoze vremena su orijentacione i prate trendove srednjih vrednosti meteoroloških parametara (temperature, padavina) pa u tom smislu detaljnije informacije o vremenu krajem februara biće dostupne sredinom februara.

Kišovito i nestabilno proleće

Meteorolog Mihajlović ističe da bi u aprilu i junu količina padavina mogla biti iznad prosečnih vrednosti.

- Na osnovu rezultata sezonskih izgleda vremena za prvu polovinu 2026. godinu može se reći da ima izgleda da u aprilu i junu mesečna količina padavina bude nešto iznad prosečnih vrednosti, dok bi u ostalim mesecima ukupna mesečna količina bila uglavnom u granicama višegodišnjeg proseka - navodi Mihajlović.

Prema sezonskim izgledima za proleće 2026. godine očekuju padavine oko ili nešto iznad prosečnih vrednosti. Ipak, kako napominje, trenutno nije moguće dati precizan odgovor na pitanje da li će biti poplava na proleće.

- Prognoza opasnosti od poplava, odnosno prognoza vodostaja koja je u nadležnosti kolega koji se bave hidrološkim prognozama, zavisi pored prognoze količine padavina i od niza drugih parametara kao što je: nivo zasićenosti tla, popunjenost korita (visina vodostaja), inteziteta topljenja snega, zalihe vode u snegu, kao i količine padavina ne samo iznad područja naše zemlje, već za međunarodne reke količine padavina na celom slivu, odnosno na delu sliva koji je uzvodno od našeg područja - ističe on.

Leto u znaku toplotnih talasa

Meteorolog Goran Mihajlović navodi da se na leto mogu očekivati toplotni talasi koji su većim ili manjim intenzitetom obeležili prethodna leta.

- S obzirom na globalni trend porasta temperature, toplotni talasi se mogu očekivati i ove godine. Takođe, istakao bih da globalni porast temperature nije linearan proces koji nam bezuslovno donosi sveke godine više temeprature, ali ako se posmatra klimatološki period (nekoliko decenija, a najmanje trideset godina) može se uočiti da postoji trend porasta temperature, kao i porasta učestalosti i inteziteta pojave toplotnih talasa - zaključuje meteorolog Mihajlović.