Privedena građanka Šida o policijskoj torturi na protestu

- Surovo, krvožedno i iživljavajuće" - na taj način oni koji su svedočili toj policijskoj intervenciji opisuju kako je to izgledalo. Studentkinja Medicinskog fakulteta koja je uhapšena zajedno sa svojom majkom, podelila u otvorenom pismu kako je to policijsko iživljavanje izgledalo. Ono je trajalo skoro sat vremena.

Sa njima je bila i Aleksandra, samohrana majka iz Šida, koja je tog petka došla na protest u Novi Sad da bi pružila podršku studentima, a doživela je upravo policijsko iživljavanje, fizičke pretnje, vređanje, psovanje. Na kraju je završila u policijskoj stanici i bila zadržana duže od 48 sati, čekajući na saslušanje kod tužioca, piše N1.

Ona pisuje kako se sve odvilo i kako je došla u situaciju da, iako ima problema sa leđima, beži od pripadnika policije.

- Ja imam problema sa kičmom i iz tog razloga prvenstveno, kada i odem na proteste čuvam sebe - klonim se velikih gužvi i potencijalno kritičnih situacija. Odlazim na mirne proteste... U momentu kada se dogodilo to bežanje, ja sam bila na Keju, pošto sam izgubila svoje drugarice s kojima sam došla. Dakle, posle suzavca, posle svega toga smo se izgubile, ali znamo gde je auto, imamo telefon. Na mestu incidenta je signal bio otežan. Tražila sam način da se bezbedno udaljim. Ja sam već bila na bezbednom, nisam imala dodira sa svim tim, Videla sam iz daljine sam borbena kola, rotacije, videla sam svašta, ali ja nisam bila tamo, bila sam na Keju - kazala je Aleksandra na početku razgovora.

Posle toga nastavlja ka Štrandu, gde se u tom trenutku nije dešavalo ništa, kako bi se čula sa prijateljicama da idu kući.

- U momentu kada sam išla Kejom prema Štrandu, nailazim slučajno na mog prijatelja iz Šida. Željko je bio sa veteranima i on je mene u stvari prvi spazio i iznenađeno rekao - otkud si sama, znajući za moje zdravstveno stanje, jer smo mi generacija, bukvalno smo odrasli zajedno. U tim trenucima se tu još ništa ne dešava, mirno je, par metara od mene je bila i gospođa Dijana Hrka i oko nje veterani, koji uglavnom i budu sa njom. Osećala sam sigurnost, jer pored njih sigurno neće biti problema - kazala je ona i dodala da su veterani prokomentarisali da treba svi idu kući.

Dok se zajedno sa prijateljem iz detinjstva mirno udaljavala odatle, u par trenutaka se, prema njenim rečima, situacija promenila.

- To su sekunde. Odjednom vidim da ljudi trče. Pogledam u suprotnom pravcu i vidim jezivu scenu sa kordonom policije... Najveći utisak koji mi je ostao je to što - niti su stajali, niti su, da kažem, mirno hodali, to je više neki brzi hod, jer ja ne znam kako oni mogu da trče pod tom opremom... Ali sama namera, znači oni su bukvalno, tu se videla namera da idu da nas biju. Jer ne znam šta drugo - dodala je.

Prema njenim rečima, u tom trenutku svi iz njenog okruženja kreću da beže od policije koja nailazi sa dve strane.

- I sad faktički mi smo, rekla bih, u nekom sendviču ili kako to već da se izrazim. Desno je Dunav, levo je ta neka mala nizbrdica i razmišljam - gde ću. Znači, svi idemo tu levo. To je prema šačkom igralištu, tako nešto. Mrak je, trava, zemlja. Trčimo. Odjednom ispred nas se ukazuje ograda od kampusa, visoka i bukvalno nemamo dalje. Nema dalje. Kreće panika, normalno. Svi beže. Oni su nas stigli i kreće vikanje - lezite dole, svi - opisuje.

Aleksandri su u tim momentima slošilo, jer se nagutala suzavca, pa joj je u pomoć priskočila devojka koja je imala prsluk kao volonteri Hitne pomoći.

- Polivala me je fiziološkim rastvorom i govorila policajcu - samo moment, ženi je pozlilo. Meni se u tom momentu zavrtilo mi se u glavi kao da ću pasti, jer sam uz ogradu. Znači, samo sam čučnula onako da ne bih pala, čuvajući kičmu. Taj drugar je bio pored mene, isto i govorio - jel ti dobro... Međutim, oni mu uzvraćaju vrlo, vrlo surovo - leži dole. On je legao - objašnjava.

Pripadnici policije su kako kaže ponovo odbili da dozvole devojci da joj pruži prvu pomoć, iako je insistirala, već su nastavili da uzvikuju - lezi dole. Devojka je legla, a dok je Aleksandra zbog problema sa kičmom pokušala polako da uradi isto, jedan od policajaca je, kako kaže, stao ispred i zamahnuo palicom.

- Bukvalno, citiram, rekao mi je - lezi dole ili ćeš ja da ti pomognem, da vidiš kako se leže. U tom momentu ja zapostavljam svoje zdravstveno stanje, više iz straha, jer vidim definitivno da je on rešen da i udari - kazala je.

Prema njenim rečima, pripadnici policije su udarali ljude koji su bili tu u blizini.

- Znam za profesora iz Čačka, ja ovo odgovorno tvrdim... Kada su mu rekli da stavi ruke na leđa, ili na potiljak, ne znam... Čovek je stavio ruke na leđa, ali nije na potiljak. Tada je udaren pendrekom i policajac mu je rekao - rekao sam stavi ruke na potiljak. Tu je bila i novinarka koja je imala kod sebe akreditaciju i govorila - ja sam novinarka. Nisam mogla baš da obratim pažnju, jer ležim i ne smem da se mrdnem iz straha. Oni šetaju oko nas, pobacani smo dole. Smatram da smo se našli u toj situaciji našli bez razloga, a ne znam šta mogu da očekujem," objašnjava i dodaje da oni, iako su bili obučeni kao policajci, nisu se ponašali tako.

Aleksandra kaže da je to sve trajalo oko sat vremena, te da su ih pripadnici policije i psovali i svašta im govorili, poput - pumpajte, sad ćemo da vas napumpamo.

Tretman u policijskoj stanici

Zajedno sa nekoliko žena je odvedena u policijsku stanicu u Kralja Petra, gde nekoliko sati nisu dobijali nikakve informacije. Sestra privedene studentkinje, koja se oglasila otvorenim pismom, angažovala je advokata, koji je pomogao i Aleksandri. Saopšteno im je da je tužilaštvo zatražilo zadržavanje od 48 sati, nakon čega im je dozvoljeno da se jave najbližima. Potom su je odveli u drugu prostoriju gde joj je službenica policijske stanice naredila da skine odeću.

- Mislim, oprostite, ja nisam nikad imala slična iskustva sa organima reda, sa procedurama nekim, sa policijskom stanicom. Mislim - da me skida golu kao... ne znam, ja sam to posmatrala na filmovima, na televiziji... Jezivo, jezivo. Bila sam više u stanju nekog šoka, da kažem. Dobro sam se držala, čini mi se da je to u stvari još uvek taj šok ili adrenalin koji vas drži, da ništa ne znate, a prosto, da kažem, onemogućeni da dobijete bilo kakvu informaciju - navodi.

Aleksandra se tereti za napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, za koje kaže da postoje brojne nelogičnosti.

- Mi se teretimo faktički svi za jedno isto delo. S tim što je vrlo apsurdno i vrlo, ne mogu reći interesantno, da smo studentkinja iz Zrenjanina i njena majka, i ja, istog čoveka, istog policijskog službenika interventne Nestorović Aleksu, iste navodne reči uputile, identične psovke, navodne... nas tri različite osobe, koje se ne poznajemo, i gađale kamenicama - objasnila je naša sagovornica i ponovila da je protiv bilo kakvog nasilja, kao i da ništa ovako nije doživela:

- Još uvek, još uvek se kod mene sleže i da kažem pokušavam da se vratim u normalu. Razmišljam šta se u stvari, da li se zaista to dogodilo? Svaki dan se budim sa nečim... I pokušavam najviše naravno radi deteta da funkcionišem normalno koliko bi to moglo, da ne bi uticala na njega, ali ja sa ovim jednostavno ne mogu da se pomirim. Najveće razočarenje je što sam posmatrala tu brutalnost policije i sve to, ali da jedan policijski službenik može da ode toliko daleko, da lažno, sa teškim lažnim optužbama... - zaključila je Aleksandra.

Saslušanje policijskog službenika će biti 17. septembra.