MFRR: U Srbiji zabeleženo 83 slučaja kršenja slobode medija u 2024. godini

U poređenju sa 49 dokumentovanih kršenja slobode štampe u 2023, većina incidenata su bili verbalni napadi (71,1 odsto), uključujući najmanje 14 pretnji smrću, prenosi NUNS.

Nezavisni mediji i kritičari se suočavaju sa stalnim pretnjama zbog kritičkog izveštavanja. Nedavni slučajevi su se odnosili na Slavko Ćuruvija Fondaciju, koja je dobijala pretnje smrću onlajn, koje se odnose na nekažnjeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Neprijateljstvo prema medijima ogledalo se i u brojnim grafitima mržnje u Beogradu, koji su bili usmereni i na televizijsku mrežu Nova S.

Novinari Dinko Gruhonjić i Ana Lalić Hegediš suočeni su sa neviđenim nivoom pretnji smrću. Oboje su uznemiravani onlajn i kod kuće nakon učešća na Rebed festivalu u Dubrovniku i iskrivljavanja njihovih komentara sa ciljem da se novinari prikažu kao državni neprijatelji. U kontekstu junskih izbora, Gruhonjić se dodatno našao na meti letaka u blizini biračkih mesta koji ga predstavljaju kao političkog protivnika, što je diskurs koji je podsticao premijer Vučević.

Verbalna zlostavljanja koja se pripisuju državnim funkcionerima i dalje predstavljaju veliku zabrinutost u jedanaest slučajeva dokumentovanih u 2024. U novembru je beogradski gradski odbornik Slobodan Šolević uvredio novinara Danasa Vojina Radovanovića i nasilno mu je naložio da izbriše snimke. Drugi incidenti uključivali su balkanske medije, uključujući beogradski N1, Novu RS i magazin Slobodna Bosna. Ove medijske kuće oštro je kritikovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare zbog izveštavanja o protestu u Rio Tintu protiv vladinog odobrenja iskopavanja rude litijuma.

Komentare novinarke FoNeta Tamare Skrozze o beogradskim demonstracijama 2000. godine koje su dovele do pada Slobodana Miloševića iskrivili su portali informer.rs i novosti.rs. Skrozzu je za „govor mržnje“ optužio ministar Dejan Ristić. Ova kampanja klevete naglasila je kako provladini mediji i zvaničnici mogu da koriste opasnu retoriku da ućutkaju i diskredituju novinare, često zanemarujući bezbednosne rizike. U jednom slučaju, vladina klevetnička kampanja stigla je do Francuske sa francuskom grupom za slobodu štampe Reporteri bez granica (RSF) koja je bila na meti istrage o vezama RT Balkan sa Kremljom.

MFRR je dokumentovao 14 slučajeva fizičkih napada, od kojih su većinu načinila privatna lica. Urušavanje krova novosadske železničke stanice koje je dovelo do smrtonosnog ishoda u novembru dovelo je do blokada univerziteta širom zemlje koji zahtevaju istragu o incidentu. Demonstranti su napali najmanje deset novinara. Od devetoro koji su verbalno zlostavljani, na meti je bilo pet novinara TV Informera. U kontekstu masovnih napada, posebno je opasna bila izjava predsednika Srbije Vučića koji optužuje RTS da vrši pritisak na tužilaštvo da ispita incident i podstiče hajku na vlast.

Dokumentovana su dva slučaja fizičkih napada od strane policije/državne bezbednosti. Najalarmantniji je bio slučaj novinara Ljubomira Stefanovića, koji je, kako se navodi, satima kidnapovala Srpska bezbednosno-obaveštajna agencija u policijskoj stanici Voždovac jer je javno kritikovao predsednika Srbije Vučića. Hakovan je njegov tada zaplenjen telefon, kao i telefon novinara Slaviše Milanova u februaru na saslušanju u policijskoj stanici u Pirotu.

Usred rastućih pretnji po bezbednost novinara, Amnesty International, koji je otkrio invazivni nadzor nad novinarima i izvorima od strane srpskih obaveštajnih službi i policije, a koji su koristili špijunski softver NoviSpy, podstakao je MFRR i SafeJournalists mrežu da pozovu na snažniji mehanizam odgovornosti za praksu državnog nadzora u skladu sa novousvojenim Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA).

Od osam pravnih slučajeva koje je dokumentovao MFRR, tri su pokrenuta od strane pravosuđa i uključuju Mrežu za izveštavanje o kriminalu i korupciji (KRIK), koja je stalna meta uznemiravana tužbama kao sredstvom zastrašivanja.

Između januara i decembra 2024. godine, Mapping Media Freedom je dokumentovala ukupno 1.548 kršenja slobode štampe usmerenih na 2.567 osoba ili entiteta povezanih sa medijima u zemljama članicama EU i zemljama kandidatima – što je alarmantno povećanje u poređenju sa 1.153 kršenja zabeleženih 2023. godine.