Naša propast: Dvorci u Vojvodini PROPADAJU (VIDEO)

Kulturno-istorijski objekti su nam važni i treba da ih čuvamo!

- Ko prati stranicu od početka, zna da sam prvu objavu upravo i posvetila problemu dvoraca u Vojvodini. Smatram ovu temu neizmerno značajnom i kao neko ko je svoj akademski rad i posvetio kulturnoj baštini, meni je lično neizmerno žao što je iz godine u godinu situacija sa dvorcima u Vojvodini sve gora. Naravno da državni vrh ne može da reši, ali gde su lokalne opštine, gde je narod u tim mestima koji prolazi pored ovih objekata i gleda kako propadaju? U Vojvodini od pregršt dvoraca trenutno je bezbedno posetiti dva – dvorac Kapetanovo i kaštel Ečku koja je pretočena u hotel. Imamo čime da se ponosimo, imamo toliko lepote u zemlji, a mi gledamo kako pojedine stvari propadaju i ne radimo ništa povodom toga. Pojedini dvorci imaju problem spora sa vlasnicima i privatnom imovinom, ali to nije slučaj sa svim. Dvorac Fantast i dvorac u Kulpinu su do pre par godina bili otvoreni za posetioce i sada su u katastrofalnom stanju, uništeni grafitima. Ako mi ne čuvamo građevine, prirodu i verske objekte u Srbiji, ko će?

- Iskreno se nadam da će ovaj reel pogledati neko koga će tema propadanja dvoraca interesovati i da će neko da se zauzme za inicijativu da ove dvorce sačuvamo od sigurnog propadanja - piše na Instagram stranici Putevima srpske istorije Nevena Kovačević.

Vojvodina ima 70 dvoraca

Širom Vojvodine nalazi se čak 70 dvoraca koji su nekada bili impozantne građevine. Danas je u mnoge od njih nemoguće i ući jer su toliko ruinirani da ugrožavaju bezbednost.

Dvorac Bisinger u Vlajkovcu koji je prikazan u videu je 1859. godine sagradio grof Đerđ Močonji. Grofica Georgina Močonji udajom 1888. godine imanje i dvorac donosi u miraz austrijskoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburga, kod koje je bio u posedu do Drugog svetskog rata, kada su proterani sa drugim Nemcima južnog Banata i kada im je oduzet. Izgrađen je u klasicističkom stilu sa izrazito lepom i raskošnom dekoracijom, a danas se urušava.

Špicerov dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare. U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna, pa su poželeli za sebe raskošni dom baš u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Mađarske u Budimpešti. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan – Špicer bašta. Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil, piše mojsvetuboji.

I sve je funkcionisalo savršeno do početka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica Špicer napustila Beočin i svoj dom i odselila se u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Nakon njihove selidbe, sve se promenilo.

Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja.

Uprkos činjenici da se nalazi pod zaštitom države i to kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, veliki dvorac porodice Dunđerski nalazi se u veoma lošem stanju. U svom dvorcu Lazar Dunđerski je često dočekivao uvažene goste među kojima su bili: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić (koji je upravo ovde, u čast ljubavi prema Lenki Dunđerski, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Marija della Salute).

Ovo je samo deo onoga što iz bogatog kulturnog nasleđa gubimo zapostavljanjem i nemarom. Stanje mnogih vojvođanskih dvoraca se iz godinu u godinu sve više pogoršava, a neki od njih su postali ruševine. Ujedno, to je i prava slika našeg odnosa prema sopstvenoj istoriji i kulturnoj baštini i to u vremenu kada se mnogi koji bi trebalo da budu dužni da se ovakve stvari ne dešavaju nazivaju sebe – patriotama.