Vučić KRENUO na VOJVODINU, kao i Slobodan Milošević?!

Vučić je mnogo puta nasrtao na Novi Sad, ali građani se nisu uplašili. Kada je jedan režim zaista pred padom, kada postane sramota da se glasa za njega, onda postane predmet ruganja. Ali, režim SNS ne podnosi ruganje na svojoj tacni. Vučić se u svom nezadrživom sunovratu hvata i za trulo korenje šovinizma, pa je - po ugledu na Slobodana Miloševića, koji je krajem 80-ih godina prošlog veka svoj razuzdani ratni pir na Balkanu počeo unutrašnjim političkim obračunom sa takozvanim "autonomašima" u Vojvodini. Palo mu je na um da bi mogao da se vrati toj temi i da pravde željne građane Srbije zastraši potpuno izmišljenom i otužno jeftinom nacionalističkom horor pričicom o tome kako u Vojvodini buja secesionizam koji bi trebalo saseći u korenu.

Elem, tog 10. avgusta u Vrbasu, na oko 30 kilometara od Novog Sada, policija je razdvajala pristalice vlasti, predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS) i one koji se vlasti protive. Dve grupe razmenjivale su psovke i uvrede, letele su plastične flaše i jaja. Još drastičnije je bilo sinoć, kada je takođe došlo do konfrontacije dve grupe, da bi sve eskaliralo kada su naprednjaci okupljene gađali flašama, kamenicama, jajima, a čak su ispaljivali i pirotehnička sredstva.

Ipak, pažnju javnosti privukao je incident u Bačkom Petrovcu, 9. avgusta. Grupa muškaraca je verbalno napala i pocepala fotografije koje prikazuju proteste predvođene studentima u blokadi sa protesta širom Vojvodine na izložbi u organizaciji neformalne grupe građana - Slovaka iz Bačke, Banata i Srema.I, tu nije kraj. Više stotina mladića iscrtavalo je trobojke na fasadama u naselju Liman 10. avgusta, nakon čega su građani organizovani u zborove mesnih zajednica krečili fasade svojih zgrada u belo, vraćajući ih u pređašnje stanje. Došlo je do više incidenata, fizičkih sukoba i policijskog privođenja građana. Tako je to kad čovek pokušava da se izvuče iz neprilike bilo kakvim putem, a ne promišljenim. Pre svega preteći nasiljem, u nadi da će ga i izazvati, pa da posle to eksploatiše u javnosti. Politička logika ovakvog postupanja ostaje nejasna; taktička logika je jasna, ali je reč o samoubilačkom ponašanju. Više od šest meseca od "usvajanja" na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke, "Deklaracija o Vojvodini" u javnosti više nije tema. Predstavljena kao važan odgovor na navodni separatizam u pokrajini na severu Srbije, usvojena je "narodnom proklamacijom", odnosno aplauzom pristalica SNS-a na skupu u Sremskoj Mitrovici, 15. februara. Za ideje o otcepljenju vlast je optužila pojedine opozicionare, studente u blokadi i druge nestranačke ličnosti, tvrdeći su da su "separatistički zahtevi" deo protesta u Srbiji. Međutim, do sada nisu naveli dokaze da je neko i zaista zagovarao ideju da Vojvodina ne bi trebalo da ostane u granicama Srbije.

Predsednik Srbije najavio je još 10. marta da će sa "Deklaracijom" izaći i pred poslanike Narodne skupštine, gde naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima imaju većinu. Prema javno dostupnim informacijama, ona do sada nije ušla u skupštinsku proceduru.Otcepljenje Vojvodine nijednom rečju se ne pominje u zahtevima studenata koji mesecima predvode proteste sa kojih se, pre svega, zahteva odgovornost za pogibiju 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija su od 1974. godine, kada je donet novi Ustav, uživale veliki stepen autonomije u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. To se radikalno menja izmenama Ustava 1989. i 1990. godine, kada su ukinute izvršna, zakonodavna i sudska vlast pokrajina. Najava ovih promena bila je takozvana "jogurt revolucija" 1988. godine, na početku vladavine bivšeg predsednika Srbije Slobodna Miloševića. Tada su građani na protestu u Novom Sadu pod opsadom držali sedište najviših funkcionera Saveza komunista Vojvodine, optužujući ih da su "autonomaši". Oni su na kraju smenjeni i zamenjeni Miloševićevim pristalicama.Nadležnosti Autonomnoj pokrajini Vojvodini nisu vraćene ni u Ustavu donetom 2006. godine, u vreme kada je na čelu Vlade Srbije bio Vojislav Koštunica, u to vreme lider Demokratske stranke Srbije (DSS). Taj Ustav je i dalje na snazi u Srbiji. I, mogući odgovor. Predsednik Srbije ima nameru da se obračuna sa nekim Srbima iz Vojvodine, koji uopšte ne sanjaju nezavisnu Vojvodinu, već uređenu Srbiju u kojoj će institucije raditi svoj posao i u kojoj će postojati krivična odgovornost za kriminalno ponašanje.

Taj njihov san najveća je noćna mora za Vučića.