Od malignih bolesti u Srbiji ove godine obolelo 339 dece

Jedno dete svakog dana. Toliko često roditelji u Srbiji čuju najgore moguće vesti. Za mnoge od njih, to je početak teške i neizvesne borbe, kao što je to bio slučaj sa porodicom Kapata, kada je 15-ogodišnji Ognjen saznao da boluje od leukemije.

- To nije nešto što očekuješ, to nije nešto na šta možeš da se pripremiš, to je nešto što se bukvalno desi preko noći. Ognjena je bolelo grlo, mi smo otišli kod lekara i dobili dijagnozu da je u pitanju leukemija. Sruši vam se ceo svet, u tom momentu ste ljuti i pitate se zašto baš meni, zašto baš mom detetu, negde se pitate zašto ne meni nego mom detetu - kaže Radmila Kapata, majka deteta obolelog od raka.

Prema oceni stručnjaka, postoje tri jahača apokalipse kada su u pitanju dečiji maligniteti - leukemije, tumori mozga i limfomi.

Uspeh u lečenju, meren petogodišnjim preživljavanjem, iznosi preko 60 odsto - ali taj procenat nije dovoljan, ocenjuje Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka.

Stoga planiraju rekonstrukciju dva ključna hematoonkološka odeljenja - u Institutu za zaštitu dece i omladine Vojvodine i u Dečijoj bolnici u Tiršovoj.

- NURDOR ove godine obeležava Zlatni septembar pokretanjem jedne nove kampanje koja se zove “Bolnica po meri deteta”. To je koncept koji NURDOR zapravo već jako dugo neguje i u suština te kampanje je da mi omogućimo svoj deci jednake uslove lečenja u svim zdravstvenim centrima u Srbiji, u jednom toplom i podržavajućem okruženju - kaže Marija Laketić Ljevar iz Udruženja NURDOR.

Takvo okruženje je imao Dušan Zlatanović, koji je sa 14 godina saznao da boluje od raka štitne žlezde. Ali ono što nije uvek imao su dobri uslovi.

- Pošto sam se lečio u Beogradu većinski, tj. operisao, i tu mi se pratilo lečenje, takođe sam imao jedan period lečenja kada sam bio u Ćupriji. I smatram da je velika razlika bila, jer dok sam bio u Ćupriji, prozori nisu mogli da se otvore, nije mogla da se luftira soba. Tamo sam primao radioaktivni jod, tako da je radijacija bila zadržavana u samoj prostoriji - kaže Dušan.

Ipak, uprkos svim izazovima, ono što je pacijentima najviše pomoglo je snaga duha i podrška porodice.

- Ja sam imala sreću, ako mogu tako da kažem, jer je moj sin jedno jako dete, koje je odmah u startu reklo ‘dobro mama, hajde da pobedimo taj rak, pa da ja posle nastavim gde sam stao’.On je inače tinejdžer, u momentu kad je dobio dijagnozu je imao 15 godina,tako da smo jedno drugo bodrili i podržavali - kaže Radmila Kapata.

Maligne bolesti ne biraju vreme ni mesto, ali ono što možemo da biramo je da pružimo podršku.

Deca poput Ognjena i Dušana ne smeju biti samo brojke u statistici – stoga su redovni preventivni pregledi ključni za rano otkrivanje i uspešno lečenje.