Struka o boru i boratima: Sve preko miligrama opasno za ljude!

Dok se vodi intenzivna polemika o litijumu, daleko manje pažnje javnosti zaokuplja ekstrakcija mineral bora koji sadrži jadarit.

Prema željama kompanija Rio Tinto, osim 58.000 tona litijum sulfata, plan je da se godišnje proizvede 160.000 tona borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata.

Bor se u prirodi ne nalazi u slobodnom stanju kao i većina elemenata, već u obliku minerala, a najpoznatiji u poslednje vreme je jadarit. Ipak, on nije jedini.

Prema rečima Branimira Jovančićevića, redovnog profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, najpopularniji je boraks koga čine natrijum i bor, kao i probertit, a ima ih još.

Kako navodi, metode za dobijanje bora odnosno borne kiseline su dosta slične, bez obzira na to što minerali koji sadrže bor imaju različitu strukturu i kristalnu rešetku. Na njih se deluje koncentrovanom sumpornom kiselinom.

- Jadarit je silikatni mineral litijuma, bora i natrijuma. On se tretira sumpornom kiselinom ne samo da bi se dobio litijum sulfat, već i da bi se oborila PH na tri, kako bi se tada izdvojila borna kiselina. Ona se tada dobija u tečnom stanju, a kada se ohladi ona se kristališe - kaže Jovančićević.

Posle toga, da bi se odvojila borna kiselina dodaje se kalcijum hidroksid podiže PH vrednost i zahvaljujući njemu može da se izdvoje još gvožđe hidroksid i magenzijum hidroksid, a ostaje samo litijum sulfat. Sam bor se dobija elektrolitičkim postupkom ili dejstvom kalijuma.

Jovaničićević kaže za N1 da je borna kiselina samo donekle sporedan proizvod, ali u suštini i nije jer ima svoju široku primenu. Ta primena je do skoro bila daleko veća nego što je slučaj sa litijumom.

- Primena bora je krenula u vreme stare Kine, Egipta i Rima. Koristi se u farmacetuskoj industriji, a najvažnija je primena u proizvodnji stakla, kao sredstvo za brušenje. Što je više borne kiseline, staklo je otpornije i tvrđe. Borna kiselina se koristi u industriji keramike za dobijanje gleđi baš zbog čvrstoće i sjaja - navodi sagovornik portala N1.

Korišćenje u staklarskoj industriji moglo bi da znači i porast cene, s obzirom na plan da se napusti upotreba jednokratne plastike čime bi se očekivano povećalo korišćenje stakla, pre svega za ambalažu.

Jovančićević ističe da je bor potreban i ljudskom organizmu za jačanje strukture kostiju zajedno sa kalcijumom i magnezijumom. Ako nema dovoljno bora promeni se sastav kostiju, odnos magenzijuma i kalcijuma.

- To je slučaj sa borom ako se uzima u maloj količini. Ako se pretera, postaje toksičan. To je lepo nedavno objasnila profesorka fizičke hemije Vera Dondur na javnom servisu. Biljke imaju potrebu za borom ali u veoma niskim koncentracijama, nanogramima. Ukoliko ga ima u malo većoj količini postaje jako toksičan za biljke - navodi profesor.

Profesorka fizičke hemije Vera Dondur i državna sekretarka u Ministarstvu prosvete je na javnom servisu istakla da drugi minerali koji sadrže litijum nemaju bor, a da je njegovo postajanje u jadaritu razlog za intenzivnije korišćenje sumporne kiseline.

- Mala razlika između blagotvornosti i toksičnosti. Bor je u malim količinama blagotvoran za živi svet, ali za neki deo živog sveta, poput biljki je brzo toksičan. Ljudi mogu da piju vodu koja ima najviše 1 mg bora, a neke biljke ne tolerišu ni milligram, nego kad pređu 0,2 mg kreću problem sa rastom i reproduktivnošću biljka. To su poznate stvari -  rekla je Dondur za RTS.

Jovančićević kaže da je nemoguće sav bor prevesti u kiselinu i da će uvek ostati makar malo u jalovini, čime postaje zagađujuća supstanca.

- Neće ih biti u malim koncentracije, ali u apsolutnim količinama će ga biti dovoljno da zagađuje - dodaje.

Kako je za N1 saopšteno iz Rio Tinta, odlaganje svog otpada planira se na dve deponije. Odlaganje rudarskog otpada planira se na deponiji površine 27,8 hektara u sklopu centralnog kompleksa projekta Jadar, na kojoj bi, u proseku, godišnje bilo deponovano 91.000 tona otpadnog stenskog materijala.

- Planirana površina deponije industrijskog otpada iznosila bi 167,12 hektara, u dolini Štavice, koja se nalazi oko 14 km jugoistočno od glavnog kompleksa. Na nju bi, u proseku, godišnje bilo deponovano između 0,8 i 1,12 miliona tona industrijskog otpada, što bi tačno zavisilo od količine ostataka iz procesa prerade koji bi svake godine bili iskorišćeni za proizvodnju paste za zapunu podzemnih rudničkih tunela - navode iz ove multinacionalne kompanije.

Kako navode ostaci iz procesa prerade, odnosno sav materijal koji preostane nakon izdvajanja tri završna proizvoda iz rude jadarita delom bi bio iskorišćen kao sirovina za druge namene, na primer, proizvodnju paste za popunjavanje rudničkih tunela kako bi se sprečilo sleganje terena. Preostali materijal, za koji nema drugih namena, bio bi smešten na deponiju industrijskog otpada u dolini Štavice, sela koje nalazi u Kolubarskom okrugu, 13 kilometara od Ljiga, 35 kilometara od Lazarevca, 51 kilometar od Čačka i 54 od Valjeva.

- Dolina Štavice nije bogata podzemnim vodama, ne nalazi se u plavnom području, niti je u blizini značajnijih lokalnih rečnih tokova - navode iz Rio Tinta.

Tvrde da će jalovište biti dovoljno obezbeđeno folijama i višeslojnim hidroizolacijama.

- Kao dodatna mera zaštite, bio bi ugrađen drenažni sistem za sakupljanje procednih voda, koje mogu nastati usled padavina ili prodora voda u telo deponije - i tvrde da kompanija snosi svu odgovornost za sve faze razvoja Projekta, od istražnih radnji do faze zatvaranja.

Cena bora odnosno borne kiseline se u zavisnosti od oblika ili čistoće. Profesor Jovančićević navodi da bi borna kiselina dobijena direktno iz jadarita košta oko 800 dolara/evra po toni odnosno 126.400.000 na godišnjem nivou.

- Ako se pakuje za posebne svrhe, prečišćava, onda ta cena ide na kilogram. Nedavno sam našao podatak da je pakovanje od kilograma 630 dinar, a tona oko 5.000 evra, što bi maksimalno moglo da bude na godišnjem niovu 790.000.000 evra - navodi.

Profesor kaže da postoji interesovanje za kopanjem minerala u okolini Valjeva koji u sebi sadrže veće količine bora. U pitanju su probertit i sirelzit, minerali koji su pronašli stručnjaci sa Rudarsko-geološkog fakulteta nevezano za sadašnja istraživanja.

- Plašim se da nekome ne padne na pamet da kopa na tom terenu - naveo je naša sagovornik.

Mnogo polemike u javnosti su izazvale tvrdnje kako proces u kome će se koristi enoromne kolčine sumporne kiseline u stari nije opasan. Jovančićević kaže da je sumporna kiselina, jaka kiselina, agresivna i uz hlorovodoničnu i bromovodničnu, jedna od najjače tri kiseline na svetu.

Prema planu Rio Tinta misli da koristi 300.000 tona sumporne kiseline godišnje, što je kako ističe Jovančićević 17-18 vagona svakog dana. Godišnja proizvodnja u Srbiji je 420.000 tona.

Prema Jovančićeviću ključno pitanje je nepostojanje konkretne strategije privrednog razvoja Srbije i da rudarstvo ne sme da osnova strateška grana.

- Nema potrebe. Može mnogo drugih svari da budu osnova i da Srbija bude srećna država sa zdravom i lepom životnom sredinom. Prjekta Jadar deluje kao projekta malog broja ljudi, koji verovatno nosi elemente korupcije sa sobom. To je naravno teško dokazati ali ponašnje aktera ukazuje na to - navodi.

On kaže da Srbija ima iskustva sa sumpornom kiselinom i da se proizvodi u Prahovu i u Boru gde se izdvaja iz bakra.

- Problem je što bi se na dnevnoj bazi trošile oko 820 tona dnevno, 40 godina. Ta kiselina bi vagonima morala da se transportuju. U pitanju su velike količine opasnih materija koje bi se dovozile iz udaljenih krajeva - objašnjava.

On smatra da kada se transportuju količine toksičnog materijala šanse da ne dođe do incidenta su male, gotovo nemoguće.

- Teorijski je moguće, kao što je teorijski moguće provesti slona kroz radnju lustera, a da ništa ne razbije. Otprilike takva verovatnoća. Koliko je opasna govori i podatak da kada sam radio sa sumpornom kiselinom u laboratoriji, pantalone su mi se bušile samo od samo od pare kiseline - dodaje.

Jovančićević podseća da je Rio Tinto napravio postrojenje gde bi se tretiralo iskopano, da su svojevremeno rekli da će ga pokazati, ali da se to nije desilo.

- Odustali su izgleda od toga i to je ono što budi sumnju. U pitanju je postrojenje gabarita jedne sobe koje može da se dopremi iz Australije. Do sada srpska javnost nije imala priliku da ga vidi - kaže sagovornik N1.

On navodi da bi akcidenti bili normalna stvar, čak i ukoliko bi se u potpunosti poštovali procesi, a da je još jedan problem kontrola.

- Garancije koje za sada imamo dolaze od Rio Tinta, ali kontrolu mora da radi država Srbija. U ovom trenutku, država Srbija nije osposobljena da prvi validnu kontrolu procesa proizvodnje litijuma sulfata. To će vam reći svako ko se bavi ovim poslom - dodao je.

Jovančićević smatra da je nadležna institucija Agencija za zaštitu životne sredine “vrlo klimava” sa kadrovima.

- Poznajem ljude koji tamo rade, tu su i neki moji bivši studenti. Nisu oni loši, naprotiv, ali ih malo, dvoje-troje za celu državu Srbiju. Dva najbolja hemičara su nedavno otišla. Niti Rio Tinto uliva poverenje na osnovu onoga što je radio do sada, niti država Srbija, čak i da ima kapaciteta, imajući u vidu kako sve to kod nas odvija ovaj proces. Najvažniji razlog zašto žele rudnik u Srbiji iako dosta rude ima i u Nemačkoj, Austriji, Češkoj zbog toga što znaju da ne postoje ekološki standard. Računali su da mogu šta hoće, ali naišli su na tvrd orah i sad su u čudu - zaključuje Branimir Jovančićević.