Iako testovi nisu ocenjivani, povratne informacije prosvetara ukazuju na drastičan pad znanja, sa samo 3 odsto učenika koji su postigli zadovoljavajući nivo.

Prosvetari upozoravaju da inicijalni testovi pokazuju da se đaci sve više oslanjaju na bubanje za ocenu, dok funkcionalno znanje izmiče, a roditelji su nezainteresovani, što dodatno otežava situaciju u školama.

Snežana Romandić iz Udruženja prosvetnih radnika Beograd kaže da iako još uvek nemaju detaljne analize, prve povratne informacije su poražavajuće.

- Iako nama nastavnicima inicijalni testovi služe da znamo odakle da krenemo, i čini mi se da svake godine krećemo sve više iz nekog početka. Iako sada nemamo detaljne analize, neke prve informacije kolega su da je opšti utisak da nam deca jedva znaju da čitaju i pišu. Prosto se dešava da učenici postavljaju nastavnicima pitanja kako se piše slovo "ć" - kaže Romandić.

Ona ipak kaže da ne bi trebalo generalizovati svu decu, ali da su inicijalni testovi odraz znanja koje su deca morala da prenesu iz prethodne školske godine.

- Generalni stav nastavnika je da učenici ne uče da bi sačuvali znanje, već najčešće zaboravljaju misleći da im ono što su učili više neće trebati. Deca razumeju da se oni na ovim testovima ne ocenjuju, a s obzirom na to da se ne ocenjuju ni roditelje ne zanima kako su uradili - kaže ona.

Mirjana Gašić, portparol Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije navela je da su nastavnici ove godine svedočili poražavajućim rezultatima učenika podjednako u osnovnim i srednjim školama.

- Rezultati znanja koje su deca pokazali su prilično poražavajuću situaciju koja nas je zatekla, a to je da rezultati inicijalnih testova u samo 2.5 do 3 odsto pokazuju da učenici potpuno vladaju znanjem gradiva iz prethodne školske godine. Veoma mali broj učenika ostvario je taj potpuni rezultat, i to su oni učenici koji su retki primeri posvećenosti učenju. Oni su pokazali znanje iznad 95 odsto - kaže ona.

Prema njenim rečima, deca su u proseku tačno odgovorila na 40 do 60 odsto pitanja na inicijalnom testu iz srpskog jezika i književnosti.

- Takvo znanje je u opsegu ocena dva ili tri, i to nije dobro. Ima mnogo više učenika koji nisu poneli ni to zadovoljavajuće znanje iz prošle godine. Razloga ima mnogo, a prvi je naravno školski raspust jer su se deca udaljila od tog znanja. Ipak, sa druge strane, na inicijalnim testovima se traže samo ona bazična znanja. To pokazuje da su učenici zaboravili ili da je učenje bili samo trenutno, za ocenu, te skoro da nema funkcionalnog znanja - ukazala je Gašić.

Kako kaže, drugi razlog su prenagomilani nastavni planovi i programi.

- Učenici se tokom jedne školske godine susreću sa mnogo sadržaja, predmeta, i tu dolazi do potpune zbrke. Deca po sopstvenom nahođenu biraju šta će da pamte. Razlog kog se najviše plašim jeste što učenici ne shvataju ono što uče jer tome pristupaju samo kao sredstvu da bi dobili ocenu. Oni nemaju svest o tome da će to biti vrednovano u njihovom daljem životu, nabubaju to za ocenu, a ne razumeju. Potrebno je da deca daju pozitivne odgovore na 60-65 i više procenata pitanja inicijalnog testa jer je to temelj za koji se mi možemo vezati i nastaviti rad - upozorava Gašić.

Kako kaže, prošle godine je rezultat inicijalnog testiranja bio za 5 odsto uspešniji, a najslabiji je bio nakon korone, jer je tada bila drugačija nastava. Ističe da je to još jedan dokaz da onlajn nastava ne može nikad da zameni nastavu u učionici već je nužna alternativa.

- Nezadovoljni smo kao nastavnici jer znamo koliko smo truda uložili u rad tih đaka da bi se u životu oslonili na to znanje - navodi ona.

Kako kaže, roditelji ni ne odreaguju na sve ovo.

- Na inicijalnim testovima nema ocene, pa to ne zanima roditelji jer znaju da neće uticati na uspeh koji će njihova deca imati. Suština je što se uopšte ne posvećuje pažnja tome, a kada bismo imali neku ocenu osim formativne, koja bi bila obavezujuća onda bi možda i roditelji promenili pristup. Sada roditelji na to ne obraćaju pažnju, a mi se kao prosvetni radnici suočavamo samo sa neznanjem dece - ističe.

Dodaje da je potrebno uvesti smisao u inicijalne testove koji se rade, i da ne postoje univerzalni testovi, već da svaki profesor ili stručno veće izrađuje test koji je zasnovan na sadržajima učenim toko prethodne godine.

Gašić je ocenila da su prosvetari ove, za razliku od prethodnih godina od Ministarstva prosvete dobili uputstvo da je neophodno raditi sve inicijalne testove, ne samo na nivou predmeta koje su učili, već i onog gradiva gde nije bilo susreta u ranijim godinama.

- To se najpre tiče latinskog u srednjim školama ili nekim stručnim školama. Na primer, kolega koji predaje latinski ispitivaće znanje srpskog jezika. Stručni premeti medicinske struke kao što je anatomija kolega će proveravati jedino ako ispituje biologiju, mašinsku grupu predmeta jedino ako ispituje fiziku - kaže ona.

Podvukla je da je je stanje neznanje podjednako prisutno u osnovnim i srednjim školama.

- Mi iz godine u godinu imamo pad znanja na završnim ispitima jer se od učenika ne da znaju već da zaokruže odgovore, nekad i da pogode prostom eliminacijom. To je snalaženje, a ne znanje - zaključila je ona.