Život pod "toplotnom kupolom": Zašto se u Srbiji ne proglašava vanredno stanje?

Vrelina nad Srbijom ne posustaje. Toplotni talas se nastavlja. U ponedeljak je u Negotinu već u 9 časova izmeren 31 stepen. Crveni meteo-alarm, koji označava veoma opasne vremenske prilike, je na snazi već peti dan.

Najviša dnevna temperatura zvanično ide do 40 stepeni. Međutim, merenje se vrši u hladu te je na betonu, među zgradama i klima uređajima znatno toplije, možda i desetak stepeni.

Tek od petka, 19. jula, u severnim, zapadnim i centralnim, a od subote, 20. jula, i u ostalim krajevima Srbije očekuje se „manji“ pad temperature sa kišom, pljuskovima i grmljavinom, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Nakon kratkog predaha, višednevne ekstremno visoke temperature će se nastaviti.

Topltona kupola

Živa na termometru neće uskoro pasti, a to je posledica fenomena nazvanog "toplotna kupola".

Radi se o meteorološkom fenomenu, a sam naziv kreiran je da bi se ljudima lakše ispričalo o čemu radi, dok je u meteorologiji opisan kao stacionirani anticiklon.

Reč je o polju visokog pritiska koje se veoma dugo zadržava iznad nekog mesta i onda u anticiklonu, pošto je u tom sistemu glavna i osnovna karakteristika visok pritisak, ima vrlo malo cirkulacije vazduha.

Ako ostane dugo na nekom mestu dodatno diže temperaturu, dolazi do pregrevanja tla, a pregrejano tlo dodatno pregrejava vazduh.

Toplotni talas koji se najavljuje u Srbiji je dug i ekstreman, pa stručnjaci upozoravaju da može biti i vrlo opasan po zdravlje.

Šta vrućina radi ljudslkom telu?

Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može imati i fatalne posledice.

Ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu do 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa.

To je temperatura na kojoj su naša tela navikla da funkcionišu.

Ali što je toplije, telo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura.

Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo - a što su temperature više, telo se više napreže.

Ti otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.

To može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.

Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći.

Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.

Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože.

Ali znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli i, što je najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.

Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti. Simptomi su: vrtoglavica, mučnina, nesvestica, konfuzija, grčevi u mišićima, glavobolje, jako znojenje, umor.

Ako krvni pritisak previše padne, povećava se i rizik od srčanog udara.

Broj pregleda, ali i hospitalizovanih pacijenata je poslednjih dana za nekih 20 odsto veći nego pre mesec dana, rekli su iz VMA, čiji su kapaciteti sto odsto popunjeni.

Najveći broj intervencija, kako su preneli mediji, čine pacijenti sa akutnim infarktom miokarda.

Neracionalna potrošnja vodi do novih problema

Na ekstremno visoke dnevne temperature naslanjuju se i tropske noći u urbanim sredinama, koje su veoma iscrpljujuće bez rashladnih uređaja.

Međutim, to dovodi i do povećane potrošnje struje, čije posledice su se osetile na Balkanu krajem juna.

Nezapamćeni kvar elektroenergetskog sistema u petak je izazvao nestanak struje u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj i Albaniji.

Zbog globalnog rasta temperature i sve češćih i dužih toplotnih talasa, klima uređaji su umesto luksuzne robe postali neophodnost u skoro svim delovima Evrope, koja već dugo ima skeptičan stav prema sistemima za hlađenje koji previše troše struju i zagađuju sredinu.

Uprkos zabritnutosti za planetu, prodaja klima uređaja raste.

Oko 10 klima uređaja će se prodavati svake sekunde od sad pa do 2050. godine

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, otprilike 10 klima uređaja će se prodavati svake sekunde od sad pa do 2050. godine.

Očekuje se da će Indija i Kina zajedno kupiti milijarde klima uređaja u naredenih nekoliko decenija, dok stanovnici pokušavaju da se zaštite od sve viših temperatura.

„Potražnja za hlađenjem će eksplodirati” rekao je Ankit Kalanki, menadžer za zgrade bez ugljenika u RMI.

Kada je vreme za vanredno stanje?

Iako se toplotni talas nastavlja u drugoj polovinu jula, do sada u Srbiji nikada nije proglašena vanredna situacija zbog vrućina.

Česta je pretpostavka da se vanredna situacija proglašava čim temperatura pređe 40 stepeni, ali Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ne postavlja takvu granicu. Umesto toga, zakon nalaže reagovanje kada ekstremne vrućine traju duže od 15 dana.

Gradovi i opštine pogođeni velikom vrućinom treba da podnesu inicijativu za proglašenje vanredne situacije. Odluku o tome donosi Republički štab za vanredne situacije, a zatim je prosleđuje Vladi Srbije, koja odobrava primenu vanrednih mera koje odmah postaju obavezne.

Vanredne mere, kako je propisao Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jesu: skraćenje radnog vremena za radnike na otvorenom od 11 do 16 časova; promena režima saobraćaja i posebno promena režima prevoza opasnih materija; dopremanje vode za piće ugroženom stanovništvu; postavljanje cisterni sa vodom na ključnim mestima u gradovima, odnosno opštinama.

Uvođenju vanredne situacije zbog ekstremnih vrućina Srbija je bila najbliža 2012. godine, kada je tadašnji saziv Skupštine grada Novog Sada apelovao, ali ne i poslao zvaničnu inicijativu, ministru unutrašnjih poslova i načelniku Sektora za vanredne situacije da u Vojvodini bude proglašeno vanredno stanje zbog tropskih vrućina.