Porodilišta po meri lekara, a ne po potrebi žene

Čak i da se svuda ispuni ovaj zahtev, mnoge porođajne sale u Srbiji nemaju kapaciteta za pratnju na porođaju. Ginekolog - akušer dr Peter Červenak kaže za "Vreme” da je problem što su porodilišta prostorno projektovana za manje porođaja nego što ih zaista ima.

- Na primer, Narodni front u Beogradu ili Betanija u Novom Sadu su predviđeni za 4.500 do 5.000, a godišnje ima 6.500 i više porođaja. Tu je sav proces ubrzan i nema vremena ni mogućnosti za čekanje biolokškog toka porođaja - objašnjava dr Červenak.

Ista je priča sa prisustvom očeva. Ono smeta jer nema mogućnosti za diskreciju..Da bi jedna porođajna sala bila uslovna za pratnju, trebalo bi, kaže naš sagovornik, da postoji diskrecija. Da ne budu kreveti odvojeni staklom ili paravanima. Da postoji prijatno ambijantalno osvetljenje, ne neonsko. Da se napravi opuštenija atmosfera. Dr Červenak ukazuje i da treba imati na umu da nisu ljudi loši, već organizacija posla.

- Nama fale sekundarne bolnice. Zloupotrebljavamo kvalitetne resurse. Mercedesom oremo njive. Opteretimo stručnjake noćnim dežurstvima i oni ne mogu da rade svoj posao. Patologija treba da se centralizuje, a fiziološki porođaj da se decentralizuje. Da bude jednako ugodan i u Vranju i u Užicu, Nišu, Beogradu i u Bačkoj Topoli - kaže dr Červenak.

Zaključuje i da treba obrnuti tezu: "Nisu pacijenti tu zbog nas, nego smo mi tu zbog njih, da im pomognemo”.

Babica sa pet decenija iskustva Divna Miljković kaže za „Vreme” da se otac ili pratnja na porođaju u Srbiji uglavnom tretiraju kao levo smetalo ili gost koji vam nije drag. Ona kaže da je u porodilištima uglavnom za pratnju napravljena “srpska varijanata”.

- Isto kao što je napravljena srpska varijanta ‘bejbi friendly’ porodilišta pa se sa tim manipuliše na hiljadu načina - kaže Miljković.

Problem je, dodaje, da se u Srbiji misli da muž treba da posmatra samo rođenje deteta. Zapravo muž je tu da bude podrška ženi da je mazi, da je poji, da priča sa njom i pravi joj društvo.

- Porođaj može da traje 24 sata. I mužu treba da bude obezbeđeno da nešto pojede, da sedne, da se odmori, i on je živ čovek - kaže ona.

Umesto da sve bude prilagođeno u korist žene i bebe, nažalost kod nas je sve sve naglavačke postavljeno, kaže sagovornica "Vremena”.

- Sam čin rađanja naše dece je postavljen naopako, pa onda i cela logistika oko toga. Tu su veliki otpori jer ovakav način porađanja i porodilišta kakva su sada, to nije funkcionalno za porođaje koji se izvode svakodnevno. Sve je napravljeno po meri zdravstvenih radnika, a ne po meri i potrebi žene -  kaže Miljković.