Voćari OČAJNI, uzdaju se u sreću

Jelić u Miokovcima kod Čačka ima najviše jabuke, manje kruške i trešnje. Svojim očima gleda kako se klima menja. Nekad je, seća se, kao dete celu zimu provodio u sankanju i grudvanju, a danas deca jedva vide sneg. Februar za nama bio je najtopliji ikad, bilo je i po dvadeset stepeni, pravo proleće.

Za voće je to bio signal da pusti pupoljke i procveta.

- Krenulo je 25 do 30 dana ranije u odnosu na pedesetogodišnji prosek - rekao je Jelić za naš njuzleter Međuvreme.

Strah od novih mrazeva

Za voćare je to horor. Jer, proleće je počelo hladnim noćima i blagim mrazevima. Ako sada naiđu još hladniji dani, voćari mogu ostati bez svega.

Jelić više ništa ne može da uradi - osim da čeka, znajući da su u Srbiji mogući mrazevi i sredinom aprila.

- Kajsija bi na minus jedan već stradala. Jabuke i kruške bi izdržale možda do minus pet - navodi.

- Do sada mi se nije desilo da sve izmrzne, gubio sam 20 do 30 odsto. Ali u Čačanskoj kotlini se dešavalo da ode sav rod. Ja sam voćar koji nema drugi izvor prihoda. To je strašan osećaj. Ali, uzdam se u sreću - kaže ovaj poljoprivrednik.

Ni osiguranja nisu naivna

Doduše, nešto bi se i moglo uraditi, ali je skupo. U zapadnoj Evropi voćari znaju da pale posebne baklje i dogrevaju svoja stabla.

- Pokušavali su i ovde da pale slamu ili žetvene ostatke, ložili čak i gume - priča Jelić.

Stalno prskanje tokom mraza oblaže voće tankim ledom i drži ga na temperaturi oko nula stepeni, ali ne niže od toga. Takav sistem košta više hiljada evra i troši ogromnu količinu vode. Otprilike 800 litara na hektar voćnjaka - kaže Jelić.

Država pomaže tu i tamo, recimo pokriva deo osiguranja. Ali, i osiguravajuće kuće znaju za klimatske promene.

- Retko osiguravaju od mraza. Recimo, meni je Dunav osiguranje ponudilo da osiguranje od mraza počne da važi od 24. aprila - a šta će mi tad, tad sigurno neće biti mraza - priča Jelić.

"Gadno se nešto menja"

Kad se sve to pregrmi, voće koje kasnije sazreva već ulazi u rizik od suše. Tako se nastavlja rolerkoster nada i strahova kod poljoprivrednika.

- Gadno se nešto menja. Mnogo više imamo grada, veće su suše, česte temperature iznad 40 stepeni u letu, jake oscilacije u padavinama, ili nema kiše ili padne nenormalno - nabraja Jelić.

Ali, on radi sve što je do njega i mirno spava. Otkako je razapeo protivgradne mreže nad voćem, više ne trči za sumnjivim oblacima. I zna da je potrebno malo sreće.