Đoković otvorio dušu: Ljudi su mi okretali leđa kada vide da sam iz Srbije

– Dešavalo mi se, kada sam putovao kao tinejdžer, da mi ljudi okreću leđa kada vide koji pasoš imam. Morao sam da nađem način da to prevaziđem, ali ne osećam ogorčenje prema tim ljudima. Naprotiv, veoma sam zahvalan što su na taj način pomogli da budem još izdržljviji i da se još više ponosim mojim poreklom i ko sam – objasnio je najbolji teniser svih vremena.

Ponovio je i priču koliko su se njegovi roditelji žrtvovali zbog njegove karijere:

– Ja sam iz zemlje koja je bila u ratu. Kada sam imao 12 godina, moja majka je stavila 10 dolara na sto i rekla, ovo je poslednji novac koji imamo. U našim životima je bio drugi rat. Imali smo dugove… Rekli su mi da ako zaista želim da se bavim tako skupim sportom, moram da dam sve od sebe. Razumeo sam poruku, morao sam igrački da sazrim, pretvorio sam se u muškarca i preuzeo mnogo odgovornosti. Shvatio sam važnost discipline.

Podsetio je i da su ljudi malo verovali u njega.

– Kada sam bio mali, moj otac je mnogo verovao u mene. Kada smo pričali o našim ciljevima, da ja budem prvi na svetu, a dolazim iz jedne zemlje bez teniske tradicije, morali smo da se suočimo sa podsmevanjem ljudi, i iz Srbije i iz ostatka sveta. Realno, ja sam dokaz da je sve moguće – objasnio je.

Naravno, jedno od pitanja je bilo u vezi njegovog trajanja. Zašto još ne razmišlja o penziji.

– Dugovečnost je jedan od mojih najvažnijih motiva. Želim da vidim dokle mogu da stignem, koliko da igram. Priznajem da videti kako velikani iz drugih sportova kao što su Lebron Džejms, Kristijano Ronaldo ili Tom Brejdi, igraju još iako imaju 40 godina, veoma je motivišuće za mene. Želim i da vidim promene koje stižu u naš sport. Verujem da će se tenis u narednih nekoliko godina transformisati i želim da još igram kada se to dogodi. Želim da i ja doprinesem razvoju ovog sporta. Znam da ima ljudi koji žele brzo da me penzionišu, ali to se neće dogoditi - direktan je Nole.