RUSKO ORUŽJE U VOJSCI SRBIJE Što imaju Nikaragva i Laos, imamo i mi

Anti dron sistem Repelenet poslednje je vojno sredstvo koje je dopremljeno iz Rusije u Srbiju. A pre toga protivtenkovski sistem Kornet, raketni sistem protivvazdušne odbrane Pancir S-1, četiri borbena helikoptera i pet transportnih koji su isporučivani od 2016. do 2019. godine. Uz to, Moskva je donirala šest polovnih aviona MIG-29, čija je vrednost takođe nepoznata. a tu je i 30 modernizovanih tenkova T-72 i oklopna vozila BRDM-2.

Ono što Srbija nabavlja je većinom teško naoružanje, a videlo se u poslednjem konfliktu između Azerbejdžana i Jermenije da je to naoružanje kojim se Srbija snabdeva (artiljerijsko, oklopna vozila), sve manje efikasno kada su u pitanju nove vrste ratovanja. Tako je Azerbejdžan dosta toga neutralisao bespilotnim letelicama i dronovima. Kvalitet naoružanja kojim se Srbija naoružava uglavnom nema neku veliku vrednost kada je u pitanju sam čin ratovanja.To je dokaz da se pumpanje odbrambenog budžeta koristi jednostavno i najviše za učvrščivanje vlasti Aleksandra Vučića i njegove partije.

Ruski artiljerijsko-raketni PVO sistem Pancir S1 namenjen je za odbranu objekata od izviđanja i dejstava iz vazdušnog prostora, kao i za zaštitu PVO jedinica i drugih sredstava ratne tehnike. Srbija je 2019. godine od Rusije kupila jednu bateriju, koja se sastoji od šest sistema. Inače je skoro korišćen u ratu u Siriji. Ono što je glavni problem kad je u pitanju Vojska Srbije, jeste činjenica na koju ukazuju i mnogi vojni eksperti a to je da je jedna baterija malo, jer sa tako malo sredstava niste u mogućnosti da organizujete kvalitetnu odbranu. Zato i može da se proceni da je u ovom trenutku Pancir S1 za Vojsku Srbije više stvar regionalnog prestiža i simbol eventualne buduće modernizacije.

Što se tiše famoznih i hvaljenih Migova 29, koje je režimska štampa nazivala strahom za NATO, stvar je sasvim drugačija. Naime, oni su nama faktički poklonili avione, koji su povučeni iz naoružanja i čija je sudbina bila da budu izloženi u muzeju, ispred neke ustanove kao ukras ili da budu uništeni. Rusi nisu dali dodatna sredstva koja su njima potrebna, a pri tom dobiće novac, jer mi plaćamo rezervne delove, modifikacije, remont, dugoročno održavanje. Vazduhoplovstvo Srbije u godinama nakon NATO bombardovanja 1999. godine praktično je svedeno na vrlo mali broj veoma straih borbenih aviona. Donacijom ovih aviona domaća avijacija je faktički dobila deset godina da razmisli kako da se modernizuje. Imajući u vidu da je poslednji pristigao 2018. godine, vreme ističe.

Tenk T-72B zaostaje za varijantom B3, ali ima brojne prednosti u odnosu na osnovni borbeni tenk u VS M-84 i M-84A i poneku manu. To što T-72B1 MS predstavlja značajan tehnološki korak napred, ne mora uvek da bude pozitivna stvar za jednu zemlju poput Srbije, koja još od raspada SFRJ nije u potpunosti uspela da savlada čak ni remont tenkova koje je sama proizvodila.

Sistem Repelent je korišćen i u sukobima oko Nagorno Karabaha i to na jermenskoj strani. Repelent je u stanju da suzbije ili uništi rojeve izviđačkih, špijunskih bespilotnih letelica i dronova, veoma malih površina i veličina. Sistem je u mogućnosti da automatski otkrije i neutrališe neprijateljske bespilotne letelice na daljinama od čak 30 km.