"Morao sam u stranku zbog posla": Može li drugačije?

Postavlja se legitimno pitanje, da li baš mora tako? Konkretno pitanje na koje bi mnogi dali isti odgovor: "Ne mogu doći do posla u struci ako se ne učlanim u stranku".

Kada se kaže "posao u struci" uglavnom se misli na posao u nekoj državnoj ustanovi, a javna je tajna da se do posla u državnoj ustanovi ne može doći bez partijske knjižice vladajuće stranke, pa tako veliki broj mladih ljudi sa fakultetskim diplomama počinju da se stranački aktivira i da preko odlaska na mitinge, pakovanja paketa pomoći za penzionere i njihovog deljenja, pisanja različitih komentara na društvenim mrežama u kojima se veliča vladajuća partija i lokalna samouprava i ostalih vidova političkog aktivizma pokušavaju da dođu do radnog mesta u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi, bolnici, a u poslednje vreme je sve popularnije i radno mesto zatvorskog čuvara.

Kao što je rečeno, do ovakvih radnih mesta gotovo je nemoguće doći bez stranačkog aktivizma.

Svi oni koji pristanu da budu deo vladajuće partije zarad posla istovremeno pristaju i da izvršavaju sve zadatke koje im poverenici zadaju pa se dolazi do zaključka da se više ceni njihova stranačka angažovanost i da će upravo ona biti presudna za posao u struci, a ne kvalifikacije koje poseduju.

- Mislim da je, nažalost, realnost svih onih koji bi da se zaposle u javnom sektoru, bilo da su to lekari, pravnici, nastavno osoblje ili nešto slično da moraju biti stranački aktivni ukoliko žele stalni ugovor. Pored toga, postoji i korupcija, gde se pored učešća u stranačkim aktivnostima zahteva i novac u koverti. Ugovori koje takve osobe dobijaju su uglavnom na određeno vreme, čime se uslovljavaju i zastrašuju da, ukoliko ne nastave da podržavaju stranku, ugovor neće biti produžen. Ovo rezultira atmosferom straha i ponižavanja, dok je kvalitet rada drastično opao jer se ne cene i ne napreduju oni koji su kvalifikovani, vredni i savesni, već oni koji najviše mogu da doprinesu političkoj stranci - rekao je za portal jugpress.com Milan.

Stranačko zapošljavanje je nešto što je prisutno godinama, možda čak i decenijama kako u Leskovcu, tako i u celoj Srbiji.

Međutim, stiče se utisak da je od dolaska aktuelne vlasti zapošljavanje preko političkog aktivizma na nikad većem nivou i da je gotovo sigurno da se do posla u struci ne može drugim putem osim stranačkog angažovanja.

Mladi ljudi koji završe fakultet svoju jedinu perspektivu i šansu za posao vide preko partijske knjižice.