Stadion je sramota iz Niša na koju se opet zaboravilo

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nas je uputila na Kancelariju za javna ulaganja i nadležno ministarstvo. Poslali smo im pitanja i čak zamolili da ne ignorišu mejl, te čekamo odgovor. Za to vreme, direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić misli da do ove rekonstrukcije nikada neće doći, jer "nema zarade kada se nešto popravlja".

- Po nekoj gruboj proceni potrebno je 50.000 evra da se popravi ono što je propalo, mislim prvenstveno na onu rupu kod istočne tribine i sve ostale popravke. To je jeftino i nema zarade od toga, zato je ova rekonstrukcija još uvek samo prazna priča u vreme predizbornih kampanja. Ne postoji ozbiljna projektna aktivnost, koliko košta ta rekonstrukcija, koji radovi su u pitanju. Mi to ništa ne znamo, niti može negde da se pročita - pojašnjava Dašić.
On dodaje da sve liči na to da će pre da se izgradi nov stadion, kao što se trenutno gradi u Leskovcu, jer to ostavlja prostora da se pojedinci dobro ovajde.

- Ako se i završi ovaj stadion u Leskovcu, iako su i do sada Leskovčani imali stadion, za par godina on će postati ozbiljno opterećenje za lokalni budžet, jer taj objekat mora da se održava i to puno košta. Ipak mislim da ova vlast samo razmišlja da započinje građevine i navodno gradi samo da bi neko pokupio kajmak od toga, a kako će to izgledati za par godina i da li se imaju sredstva za održavanje to nikog ne zanima - upozorava naš sagovornik.

Primer je i nov Naučni centar koji je otvoren i iznova sagrađen, iako je pre par godina postojala inicijativa da se poslednja dva sprata na Elektronskom fakultetu, koja su prazna pretvore u naučni centar. Slične epohalne građevine, koje su zapravo rupe bez dna, viđaju se po mnogim gradovima u Srbiji, ali u Nišu i na jugu prednjače po dužini kojom se rade. Primer je i nova bolnica u Prokuplju, koja je najavljena 2019. godine, a po planu trebalo je da se završi za 240 dana, a ulazi već u treću godinu. Ceo projekat košta tri milijarde dinara i finansira ga Kancelarija za javna ulaganja. Ubrzo, početkom 2020. godine završena je prva faza koja je podrazumevala energetsku sanaciju, zamenu fasade, krova, stolarije, postavljanje solarnih panela. Za ovu fazu vezuje se afera, kojom je skoro million dinara više prihvaćen ponuđač za te radove od ponuda drugih, što je javnosti obelodanio Toplički centar za demokratiju i ljudska prava. Reč je o preduzeću "Termomont", ali dalje od toga se nije stiglo i posao je ipak završio u rukama najskupljeg ponuđača. Svi ti radovi su koštali blizu milijardu dinara. I onda se stalo, pa je nedavno najavljen nastavak radova, a kada će to biti, za sada se ne zna.