Zastrašujući podaci, jug Srbije SE PRAZNI

I statistika na nivou cele zemlje nije ohrabrujuća - broj rođene dece iznosi 62.180, dok je broj umrlih 136.622. Prirodni priraštaj iznosi -74.442 stanovnika. Broj stanovnika u Republici Srbiji u 2021. godini je procenjen na 6.834.326. Navedene vrednosti su rezultat kumuliranih negativnih demografskih efekata tokom dužeg perioda - navode iz Republičkog zavoda za statistiku.

Crna Trava i Gadžin Han su među tri opštine u Srbiji koje su u 2021. izgubile najviše u odnosu na ukupan broj stanovnika - Crna Trava dobila je samo četiri nova stanovnika, a izgubila čak 43, dok je u Gadžinom Hanu 37 rođenih i 337 umrlih, pišu Južne vesti.

Kada je reč o najvećim gradovima na jugu, u Nišu se rodilo 2.241 dete, a preminuo je 4.801 građanin. I u Leskovcu je više nego duplo veći broj umrlih (2.793) nego broj rođenih (1.086), a slično je i u Prokuplju - rodilo se 427, a preminulo 889 osoba.
Negativna je statistika i u Vranju, gde su se prošle godine rodila 572 deteta, dok je 1.491 građanin preminuo. 409 je rođenih i 1.116 umrlih u Pirotu.

Crna Trava, Dimitrovgrad i Babušnica su u prvih pet opština u zemlji sa najnižom stopom nataliteta.

Stopa prirodnog priraštaja u Republici Srbiji iznosi -10,9 promila (povećana je negativna vrednost za 2,9 promila u odnosu na vrednost iz 2020. godine). U Beogradskom regionu je, kao i u 2020, zabeležena najniža negativna vrednost stope prirodnog priraštaja (-7,2 promila), dok je najviša negativna vrednost stope prirodnog priraštaja zabeležena u Regionu Južne i Istočne Srbije (-14,4 promila) - saopštavaju iz RZS-a.

Stopa prirodnog priraštaja pozitivna je samo u tri opštine u celoj zemlji, među kojima je i jedna sa juga - Preševo, a tu su još i Tutin i Novi Pazar. U Preševu je prošle godine rođeno 386 beba, a umrlo je 296 ljudi. Osim Preševa, jedina opština sa juga koja se našla u prvih pet u Srbiji sa najnižom stopom mortaliteta je Bujanovac, takođe opština Pčinjskog okruga. U tom okrugu je ujedno najmanji udeo starijih od 65 godina (16,1 odsto), dok je u Srbiji 21,3 odsto.
Najviše ljudi u Srbiji prošle godine umrlo je usled bolesti sistema krvotoka (čak 41,4 odsto). Druge na listi uzroka su bolesti koje mogu da se dovedu u vezu sa kovidom (20,3 odsto). 15,1 odsto ljudi preminulo je od tumora, 5,3 odsto usled oboljenja sistema za disanje, 2,6 odsto zbog bolesti žlezda, ishrane i metabolizma, a kod 2,2 odsto uzrok je neka bolest sistema za varenje.