UŽIČKI SUPERMEN Milovan (71) trenira svaki dan, završava fakultet i ide da stisne Putinu ruku

Milutinović razbija sve predrasude i teze da su godine presudan faktor za bavljenje sportom. Kako kaže, svako može da trenira, samo je potrebna dobra volja i čvrst karakter, koji on ima već 50 godina.

- Sa bodibildingom sam krenuo u vojci i od tad nisam prestajao. Vodim zdrav način života, popio sam samo pola piva 1969. godine, cigaretu nisam zapalio nikad, kafu sam popio samo jednom. Kada bih pričao o sebi, to je roman. Kada bih vam rekao da sam možda sada vrhunski sportista čovečanstva, deluje da sam prepotentan, ali to su činjenice. Voleo bih da vidim nekog ko će u 71. godini da trči sa sto kilograma tereta, za 27 sekundi, toga ne vidim. Psihički, fizički, mentalni i seksualni parametri su mi na nivou jednog 30-godišnjaka. Ovo poslednje niko nije hteo da objavi, verovatno zato što su ljubomorni. Svaki dan trčim 10 do 15 kilometara ubrzanim tempo, a svaki drugi dan vežbam u teratani.

Milovan radi kao taksista dve i po godine, na trećoj godini je fakulteta za Fizičku kulturu u Novom Sadu, a do kraja su mu ostala još tri ispita. Za decembar namerava da prijavi dva ispita, a jedan će, kaže, da prijavi kad bude pošao kod Putina. Svratiće, tvrdi, u Novi Sad da položi taj ispit i da ide u Rusiju. Životna želja mu je da se rukuje sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na vojnoj paradi na Crvenom trgu u Moskvi.

"Ako neki Rus uradi ono što ja radim, neka me zapale nasred Crvenog trga"

- Već godinu dana planiram da idem kod Putina na Paradu u Rusiju. To sam čvrsto odlučio. Kad bi mi neko ponudio 100.000 evra i da kaže: "Evo ti pare, nemoj da ideš kod Putina", odbio bih jer sam to planirao. Nisam materijalista, već lojalista i humanista. Peti put sam dolazio u ambasadu Rusije, nisu mi dali da uđem, ostavio sam im svu dokumentaciju, pisao sam molbu putem mejla. Poenta je da želim da me primi Putin, jedna eminentna ličnost čovečanstva koja se bavi politikom i sportom. Milsim da čovečanstvo nije imalo takvu osobu i mislim da može da me primi, jer imam rezultate. Rusija ima 147 miliona stanovnika. Nek Putin izvede jednog tog Rusa u 72. godini na Crvenog trgu koji će sa 100 kilograma tereta da trči za ispod 30 sekundi. Spreman sam da me zapale benzinom ako to neko uspe da uradi.

Nada se da će sledeće godine zaista sresti Putina i da neće odustati od toga.

- Poći ću kod Putina 15. februara. Sve vreme sam u kontaktu sa osobljem iz ambasade koje treba da me primi. Pokušaču da ih nateram da me prime, a ako to ne bude, onda ću doći sa mojim rancem, a na njemu će biti pano metar sa metar, pola Putin, pola ja. Ako me ne budu primili u ruskoj ambasadi, zvaću televizije da to snime. Onda ću ići Horgoš - Budimpešta - Krakov - Minsk. Svratiću u ambasadu u Minsku i tražiću prijem kod predsednika Lukašenka da ga on nazove telefonom Putina da me primi. Kad mu budem pokazao ko sam i šta sam, mislim da će me primiti, jer je on veliki prijatelj Srba, još veći od Putina.

Pre pet godina prepešačio je 2.500 kilometara od Užica do Londona i tamo pred početak Olimpijskih igara postao Ginisov rekorder. Pretrčao je u Londonu 100 metara sa 45 kilograma tereta za 25,19 sekundi i to posle 62 dana pešačenja. Uskoro se nada nacionalnoj penziji jer smatra da je i te kako zaslužuje.

- Kad napišem Vučiću neku poruku, nema šanse da mi odgovori bilo šta. Ne znam šta treba da prikažem da bih dobio nacionalnu penziju. Ginisov rekord i sve medalje koje imam su mala maca za ono što umem i mogu. Zar ne mogu da poslužim u ovoj državi kao primer i uzor, da vide deca i roditelji kako izgleda neko ko ima 71 godinu. Ali ljubomora je najveća bolest čovečanstva. Svi živi mi zavide, od rodbine do komšija - priča u dahu "supermen" iz Užica i dodaje da mu je za vreme pešačenja do Londona život visio o koncu.

"Tukao sam se sa Albancima, vadili su pištolj da me ubiju"

- Tukao sam se sa albanskim ekstremistima blizu Nemačke prilikom odlaska u London. Nisu mi dali da krenem, vadili su pištolj da me ubiju. Rasečena mi je zastava na ramenu od njihovih nogu, može da se uzme DNK da se vidi da li sam to ja rasekao ili oni. Nisam odustajao. I sve je to malo za ovu državu. Morao sam da pređem 70 kilometara iz pakla. Jedan novinar iz Banjaluke mi je rekao da sam upao u ekstremno gnezdo Albanaca i ako mislim da ostanem živ, da moram da izađem odatle. Uspeo sam nekako da se izvučem - kaže on.

Kada Milovan u osmoj deceniji života može da trenira, ne vidi zašto to drugi ne bi mogli da učine. Roditeljima savetuje da decu konstantno forsiraju da se bavi fizičkim aktivnostima, a ne da rade suprotno i da ih uništavaju.

- Deca su kičma i stub čovečanstva, a oni sede na grani zajedno sa roditeljima i zajedno će da padnu. Internet je najveće zlo čovečanstvo. Dvojica drugara dođu jedan kod drugog i umesto da pričaju, obojica drže telefon sat vremena. Za to su krivi roditelji - zaključuje Milutinović.