Hrvatsko ostrvo podseća na Jugoslaviju 80-ih: Vreme kao da je stalo (VIDEO)

Novinarka Gardijana Meri Novaković prenela je svoje iskustvo o ovom prelepom mestu:

Uz Roberta Crnkovića, penzionisanog vojnog oficira koji je postao profesionalni ornitolog i više puta godišnje posmatra ptice ovde, i Aleksandru Horvat, glavnu čuvaricu parka prirode, dobijam ubrzani kurs o ptičjem svetu i biodiverzitetu Lastova. Robert pokazuje udesno: "Gledaj - galebovi! Možeš da ih vidiš kako njuše vodu. Traže hranu".

Pominje da se upravo te ptice gnezde na ostrvcetu koje se vidi iz mog apartmana.

- Možda noću čuješ njihove pozive koji zvuče kao bebin plač... Misterija rešena - navodi.

Ovde, na jednom od najudaljenijih naseljenih ostrva Hrvatske - sledeća stanica, Italija - otkrivam tajne Lastova. Vreme usporava na toj terasi dok posmatram svakodnevni život u zalivu Zaklopatica - ribari čiste ulov, starije gospođe se smejulje posle vinskog ručka, dečaci upravljaju čamcima i vezuju ih za obalu. Merdevine i stepenice duž rive pretvaraju zaliv u jedan veliki bazen, a ja skačem u kristalno čistu vodu. Na horizontu se vidi veća i užurbanija Korčula.

Na severnoj obali, šumovite litice i ostrvce na kom žive galebovi pružaju prirodno utočište zalivu Zaklopatica. Tri restorana na vodi imaju odličnu posetu među nautičarima.

Osećam koliko je Lastovo krhko, i koliko se trude da ga zaštite od sudbine drugih prekomerno izgrađenih delova hrvatske obale i ostrva.

Jedna od mera za očuvanje morskog ekosistema, naročito posidonije, jeste sistem „ekološkog sidrenja“, gde se koriste bove umesto sidara. Ulazak u arhipelag se naplaćuje, a rendžeri motre na ilegalni ribolov i ronjenje, dok održavaju oko 200 kilometara pešačkih staza na ostrvu koje je 70% pokriveno šumom.

I pored statusa zaštićenog prirodnog parka, strahuje se da bi se situacija mogla promeniti. Diana Magdić iz turističke kancelarije brine da zaštita možda nije dovoljna i procenjuje da Lastovo ima još oko deset godina pre nego što pohlepni investitori ostanu bez drugih opcija i okrenu se ovom ostrvu. Za sada, Lastovo ostaje netaknuto i prelepo.

Lastovo se ne nalazi direktno na obali - naselje je smešteno nekoliko stotina metara u unutrašnjosti, što je u prošlosti bilo korisno kada su gusari terorisali lokalno stanovništvo. Kamene kuće iz 15. i 16. veka sa šarenim kapcima stoje među vinogradima, maslinjacima, voćnjacima i baštama čiji se plodovi nalaze na tanjirima lokalnih restorana - ili se razmenjuju među komšijama.

Na južnoj obali, ogromni poluostrvski prst u obliku zapete, obrasli žbunjem i stenama, obgrljuje mirne vode Skrivena Luke - doslovno: "skrivena luka". Tu se nalazi Porto Rosso, restoran i nautički centar sa brojnim terasama koje vise iznad plaže u hladu borova. Iako je sredina juna, letnja sezona još nije počela, pa uživamo u izobilju praznog prostora za opuštanje posle izvrsnog rižota sa morskim plodovima. Posmatrajući more i kupajući se u bistroj vodi, prepuštamo se potpunom miru.

Lastovo to čini ljudima. Kada se selimo iz Zaklopatice i prelazimo mali most do Prežbe - jedinog drugog naseljenog ostrva u arhipelagu - odmah se zaljubljujem u ogromnu terasu punu cveća našeg prostranog apartmana sa pogledom na zaliv Malo Lago u selu Pasadur. Atmosfera je mirnija nego u Zaklopatici, a tihi zaliv više liči na kanal, okružen šumovitim brežuljcima.

- Moraćeš da me vučeš odavde - upozoravam muža.

Uvalice u hladu borova skrivene su duž razvedene obale Prežbe, ispunjene starim vojnim tunelima i bunkerima iz vremena dok je Lastovo bilo vojna baza zatvorena za turiste (do 1988). Iako nas plaže mame, ponovo nas osvaja jednostavnost skoka sa sunca obasjane rive u bistru vodu.

Do Lastova se stiže za pet sati trajektom iz Splita (uz presedanje), i za tri sata katamaranom iz Dubrovnika (nakon čega ste upućeni na jedini autobus - tj. kombi - na ostrvu). Nije za svakoga (na sreću), naročito ne za pripite partijanere sa Hvara koji greškom uđu u pogrešan brod i kasnije traže koktel barove i klubove (odgovor: nema ih, i da - ovo se dešava).

Za Dianu iz turističke kancelarije, koja je kao i Aleksandra Horvat, došla iz Zagreba, Lastovo je podsetnik na Jugoslaviju iz 1980-ih - "kada je svaki turista bio gost, prijatelj".

Lastovo je upravo dobilo novog prijatelja.