Čeka se Vučićev potpis: 5 tačaka deklaracije uz Dubrovnika

Njen finalni tekst se još usaglašava, a kako saznaje Nova.rs ima pet glavnih elemenata.

U Dubrovniku vlada opsadno stanje zbog samita na koji dolazi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Dve srednje škole koje se nalaze u blizini mesta okupljanja neće imati nastavu, izmenjen je režim saobraćaja, uklanjaju se svi kontejneri i kante sa ulica. Kako su saopštili organizatori događaja, razlog je to što je Zelenski u stalnoj opasnosti.

Međutim, nije on jedini koji je zadao muke komšijama. U poslednji čas predsednik Srbije Aleksandar Vučić se predmislio i odlučio da prisustvuje samitu u Dubrovniku. Kao predstavnik naše zemlje prvobitno je bio najavljen ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ali je u poslednji čas došlo do izmena. Zbog toga se tekst Deklaracije morao menjati, jer na njoj nije bilo Vučićevog imena.

Sama Deklaracija, kako saznajemo, pisana je u duhu podrške Ukrajini.

Potpisaće je svi učesnici samita, a Hrvatska i Ukrajina će sklopiti i poseban bilateralan sporazum.

- Pre svega će se Dubrovačkom deklaracijom zatražiti dalje jačanje podrške međunarodne zajednice Ukrajini, a očekuje se i podrška Ukrajini na putu za EU. U Deklaraciji se spominju i Moldavija i Gruzija koje su na istom putu, te se traži podrška i za ove države - kaže izvor Nova.rs.

Šta piše u Deklaraciji

Prema rečima našeg sagovornika, u paketu je i podrška energetskoj sigurnosti Ukrajine, njenoj obnovi nakon ratnih razaranja i kažnjavanje ratnih zločina.

- Ovo poslednje je, međutim, još predmet usaglašavanja u konačnom tekstu Dubrovačke deklaracije, budući da je poznato da neke države još imaju zadršku oko takve formulacije.

Predviđena je i dalja podrška ukrajinskoj suverenosti, uz reference na ranija i aktualna zbivanja na Krimu, te podrška mirovnom planu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog”, navodi sagovornik Nova.rs.

Kad je reč o bilateralnom sporazumu između Hrvatske i Ukrajine, njime se samo formalizuju aktivnosti između dve zemlje koje već postoje.

- Posebno u oblasti humanitarne pomoći, razminiranja i procesuiranja ratnih zločina. Sporazumom bi pomoć koju Hrvatska već pruža Ukrajini postala dugoročna.

Inače, reč je o trećem samitu u ovom formatu. Prvi je održan u avgustu 2022. u Atini, drugi u februaru 2024. u Tirani.

Odaziv visokih zvaničnika zemalja regiona na treći po redu samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa, kako prenose mediji, najveći je do sada.

Najavljen je dolazak predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i predsednice Kosova Vjose Osmani, kao i petoro premijera: grčkog Kiriakosa Micotakisa, bugarskog Dimitra Glavčeva, albanskog Edija Rame, severnomakedonskog Hristijana Mickoskog i predsednice Veća ministara BiH Borjane Krišto.

Turska, Rumunija i Moldavija biće predstavljene na nivou ministara spoljnih poslova.