U udžbeniku "CRNOGORSKOG" za gimnaziju: Pojam "pivagra" - kombinacija piva i vijagre (VIDEO)

U crnogorskom jeziku ima veoma malo toga što ne bi razumeli i predstavnici bosanskog, srpskog i hrvatskog jezika. Dakle, o originalnosti crnogorskog jezika nema govora u nauci. Jezička nacionalistička nauka temelji se na mitovima, a mit i nauka su dve apsolutno suprotstavljene strane. U praksi to izgleda veoma haotično i veoma je teško primeniti ono što političari nagoveštavaju.

Narečja, dijalekti i izgovori u srpsko-hrvatskom uvek su bili predmet lingvističkih rasprava i često đacima nije bilo lako da se snađu u tom pletivu. Na potpuni haos ukazuje i Milun Zogović, potpredsednik crnogorske Vlade, citirajući delove udžbenika crnogorskog jezika za treći razred gimnazije.

- Moram da pokažem građanima Crne Gore čime se naše buduće generacije obrazuju i da kompletna crnogorska javnost prosudi da li ovo treba da bude udžbenik za učenje, uvažavajući svu ulogu obrazovnog sistema u kreiranju jedne ličnosti. Imajući u vidu i da su moji roditelji bili prosvetni radnici. U čemu je suština - počeo je Zogović i podvukao:

- Na strani 35 ovog udžbenika govori se o manje produktivnim načinima tvorbe reči. Tu imamo četiri načina tvorbe reči slivanje. Jedan od načina je sledeći. Prva reč se spaja sa krajnjim delom druge reči. Izvinjavam se građanima što ću morati da pročitam šta piše u udžbeniku. Reč blambord, ona nastaje spajanjem reči blam i bilbord. Reč čedovište nastaje spajanjem reči čedo plus čudovište. Reč pivagra nastaje spajanjem reči piva i vijagra. E sada neka kompletna crnogorska javnost sudi je li ovo jedini udžbenik - kazao je Zogović.Kad pojedinci tvrde da je u Jugoslaviji vladao jezični unitarizam, ne spominju osnovnu stvar, a to je: jezični unitarizam bi bio da su u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj mediji bili na ekavici, da su školski udžbenici bili na ekavici, da su književna dela koja izlaze tamo morala biti na ekavici, da je čovek na sudu ili u saveznoj skupštini morao da govori na ekavici. Međutim, nije bilo tako. U Srbiji bi unitarizam bio da je sve tamo moralo biti na ijekavici i da je ćirilica bila zabranjena. Ali, nije tako bilo. U Jugoslaviji su sve četiri varijante nesmetano postojale jedna pored druge, nije se ni pokušavalo da se ukine neka od njih. I pisma su su postojala. 

Veliki filozof i veliki pesnik rimske antičke književnosti Lukrecije je za svoj bogati maternji latinski jezik ocenio da je siromašan, pa je zato pisao na bogatijem grčkom. Na ovim prostorima, nemoguća obrazovna misija.