Država bira šta je umetnost: Ko je sve dobio nacionalnu penziju?

Ko je sve dobio priznanje?

Ovogodišnje priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina dobili su: književni prevodilac Zorislav Paunković, scenarista i filmski kritičar Nebojša Pajkić, izdavač Žarko Čigoja, muzički umetnik Uroš Dojčinović, kao i likovna umetnica Nevenka Stojsavljević, filmski reditelj Goran Radovanović, operska pevačica Jadranka Jovanović, muzičari instrumentalisti Miroljub Janković, Boško Vujačić i Mirko Kodić, kao i akademski vajar Slave Ajtoski.

Priznanje je dodeljeno i stručnjacima u kulturi Radivoju Bojoviću i Veroljubu Trajkoviću, zatim naučnom saradniku i arheologu dr Miomiru Koraću, producentu kulturnih programa Zoranu Trifunoviću, te glumcu i reditelju Friđešu Kovaču.

Posebnim, dodatnim rešenjem Vlade, krug dobitnika proširen je na još pet imena.

Među njima su književnik i profesor književnosti Dragan Stanić, muzička umetnica (Blagica) Beti Đorđević, vokalni solista Nedeljko Bilkić, književnik Vladimir Pištalo i sociolog kulture Zoran Avramović.

Ko predlaže, a ko bira?

Procedura u prvoj fazi podrazumeva, kako propisuje Vlada, da umetnik, odnosno stručnjak u kulturi podnosi prijavu za dodelu Priznanja reprezentativnim udruženjima u kulturi, koja reprezentuju područje kulture za koje se umetnik, odnosno stručnjak u kulturi prijavljuje.

Druga faza podrazumeva da reprezentativna udruženja podnesu obrazloženi predlog kandidata za dodelu priznanja Ministarstvu kulture.

Za svako područje kulture u toku godine reprezentativna udruženja u kulturi mogu da predlože najviše tri umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi. Nacionalni savet nacionalne manjine može da predloži jednog umetnika odnosno stručnjaka u kulturi, koji je pripadnik nacionalne manjine.

Ispunjenost uslova za dodelu Priznanja utvrđuje Komisija.

Članove Komisije imenuje ministar nadležan za poslove kulture na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog imenovanja. Komisija ima sedam članova koji se imenuju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi, od kojih je jedan predstavnik nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Komisija razmatra dostavljene obrazložene predloge, vrši uži izbor i predlaže listu kandidata za dodelu Priznanja. Ministarstvo, polazeći od predloga Komisije predlaže Vladi akt o dodeli Priznanja, za najviše do 20 umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi.

Ko su članovi Komisije - nije poznato javnosti.

Odbijeni predlozi UDUS-a

Predlozi kandidata koje su uputili Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) i Savez dramskih umetnika Vojvodine (SDUV) ove godine nisu uvaženi.

UDUS je predložio da nacionalnu penziju dobiju glumica Tanja Bošković, pozorišni reditelj Egon Savin i dramski pisac Siniša Kovačević.

- Ovi predlozi zasnovani su na vrhunskim karijerama i značajnom doprinosu razvoju domaće kulture i njenoj međunarodnoj vidljivosti. Uprkos tome, rešenje Vlade doneto je bez uvažavanja predloga strukovnog udruženja i bez jasnog obrazloženja kriterijuma vrednovanja - saopštili su iz ovog udruženja.

Podsećaju da je nacionalna penzija zamišljena kao nagrada za životno delo, kontinuitet stvaranja i izuzetan doprinos kulturi Republike Srbije.

Pozorišni reditelj Siniša Kovačević rekao je za Vreme da je zahvalan UDUS-u što je predložen, ali da tu postoji drugi problem.

- U opštem rušenju digniteta policije, vojske, crkve, Aleje zaslužnih, logično je da će na red doći i kultura. Ovo je posebna vrsta osvete celoj branši, ljudima u kulturi i umetnicima, jer većinski deo njih se svrstava u one koji u Srbiji podržavaju studente u blokadi. (...) Ja da stojim uz neke ljude koji su izabrani? Pa radije ću biti u društvu onih koji to nisu.Od socijalnog davanja do prestiža

Svake godine, u vreme objavljivanja liste dobitnika nacionalne penzije - isto pitanje: koji su kriterijumi za izbor dobitnika? Zbog čega se stiče utisak da je najveći uslov politička podobnost i kako je moguće da pojedini bardovi u oblasti kulture nisu zaslužili mesečna primanja od države, za doprinos koji su dali?

Profesorka FDU i nekadašnja rektorka Univerziteta umetnosti Milena Dragićević Šešić kaže da se nacionalna penzija u svim zemljama dodeljuje na sličan način i da je to pre svega socijalno davanje namenjeno onim umetnicima koji su tokom života bili pre svega slobodni umetnici, imali male prihode i ostvarili minimalne ispod prosečne penzije.

- U nekim zemljama je to regulisano da se daje naknada koja nije ista za sve, nego tolika da se dostigne prosečna penzija onih kadrova sa visokim obrazovanjem. Kod nas se to pretvorilo u najveće nacionalno priznanje i sredstva za to idu iz budžeta koji je namenjen za kulturu - ističe.

Smatra da bi država bila dužna da ima dve vrste priznanja - priznanje za vrhunski doprinos u umetnosti i kulturi, koje može biti titualnog karaktera, a ne nužno novčanog - ali, dodaje, i to je kod nas politički.

- I ordenje dobijaju zbog političke podobnosti, a isto je sada i sa ovim nacionalnim priznanjem - dodaje.

Država bira šta je umetnost, kaže, tako što određuje one koji imaju pravo da predlažu i ocenjuju umetnike za nagradu.

- A pritom ta ista država, udruženjima kojima je dala ta prava, koja imaju titulu reprezentativnih udruženja, umanjila je dotacije i skinula ih sa budžeta. Oni se bore da prežive. Znači i njih drži pod kontrolom, bez obzira što oni dokazuju svojim predlozima da rade autonomno i po transparentnim kriterijumima - navodi.