U Skupštini Crne Gore izglasana rekonstruisana Vlada

Rekonstruisana Vlada Crne Gore ima premijera, 24 ministarstva i sedam potpredsednika, od kojih su dvojica i ministri.

U Vladu ulaze predstavnici Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije i Bošnjačke stranke.

Rekonstrukcija Vlade, prema mišljenju premijera Milojka Spajića, osnažiće političku stabilnost, ubrzati reforme i put Crne Gore ka EU.

Spajić je predložio, a parlament prihvatio, da se radi promene sastava 44. Vlade Crne Gore izaberu:

– mr Aleksa Bečić, potpredsednik Vlade za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku

– dr Filip Ivanović, potpredsednik Vlade za spoljne i evropske poslove

– dr Budimir Aleksić, potpredsednik Vlade za obrazovanje, nauku i odnose sa verskim zajednicama

– Milun Zogović, potpredsednik Vlade za infrastrukturu I regionaini razvoj

– Ervin Ibrahimović, potpredsednik Vlade za međunarodne odnose i ministar spoljnih poslova,

– prof. dr Saša Mujović, ministar energetike

– mr Bojan Božović, ministar pravde

– Slaven Radunović, ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine

– mr Simonida Kordić, ministarka turizma

– Maja Vukićević, ministarka saobraćaja

– Damjan Ćulafić, ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa

– Dragoslav Šćekić, ministar sporta i mladih

– Naida Nišić, ministarka rada, zapošljavanja i socijalnog dijaloga

– Filip Radulović, ministar pomorstva,

– Mirsad Azemović, ministar dijaspore

– Damir Gutić, ministar socijalnog staranja, brige o porodici i demografije;

– mr Admir Šahmanović, ministar rudarstva, nafte i gasa

– Ernad Suljević, ministar regionalno-investicionog razvoja i saradnje sa nevladinim organizacijama

– Milutin Butorović, ministar bez portfelja

Glasanju nisu prisustvovali poslanici DPS-a, SD-a, GP URA, HGI i posebnog kluba poslanika.

Prve kritike izbora novih članova

U prvim reakcijama analitičari novu Vladu ocenju kao krajnje desničarsku, koju čine nacionalne partije. Ocenjuje se da se radi o raspodeli plena, da nema nikakve programske orijentacije i motivacije samih političkih partija da ostvare svoj program, već "ko što može da uhvati više".

Koalicija Za budućnost Crne Gore, koju čine Mandićeva Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, do sada je u parlamentu pružala podršku Spajićevoj vladi i imala je značajne pozicije u državnoj administraciji i javnim preduzećima, posebno u ključnim energetskim kompanijama. Rekonstrucija je obavljena u skladu sa koalicionim sporazumom, koji je potpisan prilikom formiranja vlade koju čine Spajićev Pokret Evropa sad, Demokratska Crna Gora, SNP i Albanska alternativa.

Ovo je prvi put da ta koalicija zvanično čini izvršnu vlast. Iako su činili okosnicu koalicije koju je na izborima 2020. predvodio Zdravko Krivokapić za njih nije bilo mesta u njegovoj vladi, niti u Vladi Dritana Abazovića. Premijer Milojko Spajić je u završnim rečima naveo da je ovo istorijska vlada, da je njegova politika-politika ujedinjenja, a ne razjedinjenja i da želi Crnu Goru u EU.