Novosadskom piscu izbušili sve četiri gume u Splitu

Kada je Grujić, autor dve knjige, u Splitu doživeo neugodno iskustvo, slučaj je odmah prijavio policiji, a u razgovoru za "Slobodnu Dalmaciju" posle incidenta istakao je da je bio besan zato što su mu sve četiri gume izbušene na automobilu jer "ima novosadske tablice".

- Bio sam besan kada sam video da je svaka guma izbušena na pet mesta. Osvrnuo sam se oko sebe, gledajući u lica ljudi koji su prolazili pokraj mene. Taj bes je lako mogao da pređe u mržnju prema svim tim nedužnim ljudima, pogotovo kad sam morao da platim 260 evra za nove četiri gume… Na kraju, tako se iznova i iznova rađa nacionalizam, tako se iznova i iznova rađa novostečena mržnja generacija koje nisu ni učestvovale u ratu i, da, da je sve tako jednostavno, završio bih u mržnji, pričajući svima naokolo isključivo kako su mi izbušene gume, odlučan da se nikad više ne vratim tamo gde nisam dobrodošao. Ali nije tako - reči su pisca, koji napominje da ta "priča ima i drugu stranu".Grujić je, kako je pojasnio, bio gost rezidencijalnog programa u Sarajevu, namenjenog spajanju pisaca s Balkana - "Reading Balkans". Na kraju sarajevske rezidencije odlučio je da dođe do Splita, na  promociju romana koleginice Milice Vučković i da se nakon tri dana vrati u Beograd.

- Kad su saznali da su mi gume izbušene, stanovnici Splita ovako su reagovali: Lorenco, od kojeg sam unajmio smeštaj na tri dana, uhvatio se za glavu i panično ponavljao u krug kako ne može verovati da se to dogodilo, toliko se iznervirao da sam na kraju ja njega morao smirivati. Poslao je i svoje prijatelje s gumama da vidimo odgovaraju li. Gume, nažalost, po veličini nisu odgovarale, ljudi su se izvinili i otišli. Lorencova majka, žena od preko sedamdeset godina, od sramote je nosila sa mnom teške kofere do automobila i sve vreme pokušavala je da me uveri da sam, ipak, dobrodošao u Split - priča Grujić.On je dodao i da nije živeo u Jugoslaviji (rođen je 1995. godine), pa pošto nije nasledio ništa iz tog perioda, ne želi da nasledi ni ratove.

- Naše suočavanje s prošlošću nije i ne treba biti suočavanje s ratnim zločinima; imamo mi našu, intimnu prošlost s kojom se svako pojedinačno suočava. Nisam živeo u zlatnim godinama Jugoslavije, nisam nasledio posao, nisam nasledio stanove, samim tim neću da nasledim ni ratove. Za mene je Hrvatska zemlja u koju ulazim s pasošem (i potvrdom o vakcinaciji), za koju menjam dinare u evre, pa zatim evre u kune, zemlja s kojom delim jezik, humor i ljude. Ne sanjam Jugoslaviju, baš me briga za nju, ali želim da uživam u moru, u suncu, u uskim ulicama, u lepoti grada, u srčanim ljudima, u noćima, u pesmi, u vinu, u zajedničkoj književnosti, filmovima i muzici. Nisam kriv ni za što, niti želim da plaćam tuđe greške - rekao je pisac.