"E, moja Desanka... Nije ovo zemlja seljaka, već prostaka"

Razočaranje i revolt zbog toga što će gimnazijalci ostati uskraćeni za delo Desanke Maksimović nije mogla da sakrije ni Snežana Ilić, urednica portala "Snežanapolis". Ona se na Fejsbuku oglasila otvorenim pismom, u kome je istakla šta misli o onima koji su doneli nezamislivu odluku, a mi sadržinu pisma prenosimo u celosti:

"E, moja Desanka... Mirno spavaj. Ionako ne bi želela da živiš u aktuelnoj srpskoj epohi. Ne zaslužuje ta nesrećna "epoha" ni tebe ni tvoja dela. Nadživećeš je. Ovo više nije zemlja seljaka, čestitih, dostojanstvenih i vrednih ljudi o kojima si pevala, ovo je već duže vreme zemlja prostaka. I posle ovog što sam čula juče, nema joj spasa. Dno dna, pa još dublje. Razorena, ponižena, duboko bolesna, grize je rak sa svih strana, nepismena, otetog identiteta i pogrešno shvaćene istorije, ostavljena na milost i nemilost lešinarima iz sopstvenih redova. Nije ovo, Desanka, zemlja za tebe. Nije ni za mene, ni za mnoge kojima je još ostalo zdravog razuma. A da se nadam da je "epoha" iz koje su te izbacili samo prolazna – plašim se da je suprotno. Nemam više vremena za Srbiju. Ne za ovakvu.

Desanka je izbačena iz viših razreda srpskih gimnazija, a obrazloženje "stručnjaka" - pojam koji je u Srbiji vrlo diskutabilan – glasi ovako:

- Nadležna komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (šta god to značilo u moru izmišljenih profesija) odlučila je da iz trećeg razreda gimnazije isključi izbor iz poezije slavne književnice. Takođe, ni u četvrtom razredu učenici više neće čitati njenu čuvenu zbirku "Tražim pomilovanje". Nadležni su zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj."

Bar su priznali da je vanvremena... Ko to uređuje školski program i odlučuje o obrazovanju budućih generacija? Odakle vam pravo? Kako vas nije sramota?

Ne usuđujem se ni da pomislim šta bi bilo kada bi, recimo, Francuzi iz svojih gimnazija izbacili neku od najboljih zbirki Prevera, Rusi Anu Ahmatovu, Englezi Bajrona ili Grci Elitisa. Izbile bi čitave revolucije, mada normalnim narodima nikad ne bi bi ni palo na pamet da se odriču nadljudi koji su im formirali kulturnu svest. A nama smeta velika, najveća Desanka... Zameniće je, već vidim, nekim anonimnim azarbejdžanskim ili turkmenistanskim pesnikom, jer im treba zbog politike. Ili "delima" rijaliti retarda skupljenih sa margine života, ali takvi su danas zaposleni u kulturnim i naučnim institucijama. Ne bi me čudilo da iz lektire izbace i ostale Desankine pesme, pa Kostića, Jakšića, Zmaja, Miku... Jer "Ne, nemoj mi prići" može ozbiljno da probudi nešto sasvim nepoznato, što se nekad zvalo emocijama, u generacijama sajbertinejdžera koji ne ispuštaju telefon iz ruku; jer bi "Santa Maria della Salute" mogla da ih natera na razmišljanje, a ovom nesrećnom geografskom prostoru očigledno nisu potrebni misleći ljudi; jer bi Đurin "Kamen zemlje Srbije" mogao da se protumači pravopatriotski, a ne patriJotski sa dva zuba u glavi i isto toliko razreda osnovne...

Akademik i laureat "Desankine nagrade" Matija Bećković istakao je da je odluka - nečuvena.

- Јednom prilikom, putovao sam sa Desankom na Vukov sabor i bio svedok toga koliko su joj ljudi aplaudirali i otpozdravljali. U jednom trenutku sagnula se prema meni i šapnula mi: "Hoćemo li propasti?". Nisam ni slutio da ću se toga setiti kada sam čuo nečuvenu vest da su izbacili iz školskog programa ništa manje nego "Tražim pomilovanje".

"U pitanju je nesvakidašnja zbirka pesama, svojevrsna diskusija sa Dušanovim zakonikom, u kojoj se smenjuju dva glasa. Glas cara simboliše zakon, propis, normu, a glas pesnikinje čovečnost, razumevanje i praštanje. Car propisuje zakone, a pesnikinja traži pomilovanje. Njen glas je glas naroda, duh humanizma, dobrote i shvatanja drugog. Sve ono što nam, u svetlu događaja koji trenutno kroje istoriju i međuljudske odnose, treba više nego ikada".

Izvini, Desanka. Možda je, ipak, bolje da ostaneš u našoj boljoj prošlosti, nego da se tvoje reči troše po apokaliptičnoj srpskoj budućnosti. Ovo nije tvoja zemlja seljaka. Ovo je zemlja seljačina", navodi se u pismu Snežane Ilić.