Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kultura

Velimir Perović

22. 04. 2020. 18:04 40

Siniša Kovačević: Vučić je jedna neslana šala

Ovo što nam se sada dešava je samo još jednom pokazalo koliko je Vučić kao osoba jedan istorijski skerco, jedna neslana šala, koliko je demokratija nesavršen sistem kad neko toliko nekompetentan, nedobronameran i nesposoban, naoružan milionom emocionalnih, intelektualnih i zdravstvenih hendikepa, može doći do pozicije Vrhovnog vođe - kaže za Direktno.rs Siniša Kovačević, dramski pisac i potpredsednik Narodne stranke.

Kovačević je jedan od najznačajnijih srpskih dramskih pisaca, i pre svega vrsni intelektualac bez dlake na jeziku. Njegove drame, uglavnom sa istorijskom tematikom, pozorišna publika već decenijama prati s izuzetnim interesovanjem. "Đeneral Nedić", "Velika drama", "Zečji nasip", "Janez", "Sveti Sava", "Novo je doba"… su antologijske drame srpskog teatra. Kovačević je napisao i nekoliko filmskih i televizijskih scenarija. Dobitnik je pregršt nagrada, a po tri puta je dobio Sterijinu nagradu i nagradu "Branislav Nušić" za svoja pozorišna dela.

Kako vidite Srbiju posle skoro dva meseca od proglašenja epidemije "najsmešnijeg virusa" na svetu, i mesec i po dana od uvođenja vanrednog stanja?

- Sledeće dve nedelje će biti kjučne, pa onda još dve, pa još dve. Kad ne bih pokušavao da budem ironičan, vidim to ovako. Jedna kriminogena, beskrupulozna, nekompententna i nesposobna vlast, dečekala je svetsku pandemiju potpuno nespremna, što je bila samo potvrda njihove nesposobnosti. Trebalo je skupiti potpise za izbornu listu, o uveliko prisutnom virusu se ćutalo, skupljalo se i za Hordu i za hordinu boraniju. Stotinak hiljada ljudi  je utoreno u notarske kancelarije, tada su komarci bili opasniji, virus se lečio mekom rakijom i avokadom, više se umiralo od fena u kadi nego od korone - kaže Kovačević za Direktno.

Preporučivani su i šopinzi u Milanu?

- I udaralo se u srpske grudi junačke i u nesalomivu genetiku, žene su oslobađane mogućnosti da se razbole, a ministar zdravlja je briljirao sa vakcinom koju će naši stručnjaci pronaći do utorka. Virus je uveliko bio tu, ali nije bilo maski, alkohola, rukavica, bolničkih kapaciteta… Populacija je pandemiju čekala needukovana i nespremna. Kad su upali u paniku Horda i Kagan su našli ljude u takozvanoj struci, koji su pristali da lažu za naše dobro, dakle retardiranim građanima trebalo je dozirati istinu, kao kapi za nos, njih nekoliko pristali su na tu lagariju, iz verovatno različitih pobuda i bojim se da će nesvesni svoje moralne i krivične odgovornosti ostati na vrhu te lažljive kule do samog kraja. Oni su zajedno sa Vrhovnim lažovom i odabranim čaušima, bili vlasnici istine i danas su. Oni će nam za naše dobro saopštiti polako i natenane i kad epidemija prođe. A sve to ukoliko Kagan proceni da se na izbore mora, da Horda još jednom mora da otme izbornu pobedu, samo će sad ljudi po bolnicama umirati od kancera, infarkta, izliva krvi, embolije pluća, a ne više od pobeđene i potpuno ponižene korone...

Velika drama se odigrava u nečijim glavama. Posledica toga je da smo po statističkim podacima najgori u regionu, mislim na broj inficiranih i preminulih?

- Nažalost, najgori, ne samo u apsolutnim brojevima nego i  statistički. A šta očekujete? Vidite li da Plenković vozi kamion i raznosi lekove po bolnicama u Splitu i Varaždinu, drži li Bojko Borisov predavanja doktorima kako treba koristiti respiratore? Dok Vučić lično ne odnese respirator, nema disanja, ali zato kad stignu i kad se Baja islika, dišite dok se ne userete. Da su svi oni avioni, sledeći tragove njegove uspaničenosti, poleteli za Kinu kada je trebalo, tri nedelje ranije, ne bi bili najgore dete u razredu. Ovo je samo još jednom pokazalo koliko je Vučić kao osoba jedan istorijski skerco, jedna neslana šala, koliko je demokratija nesavršen sistem kad neko toliko nekompetentan, nedobronameran i nesposoban, naoružan milionom emocionalnih, intelektualnih i zdravstvenih hendikepa, može doći do pozicije Vrhovnog vođe. U Srbiji je bar pet milona adekvatnijih kandidata od njega koji bi bolje vodili zemlju, češće se sretali sa istinom, ređe sa potrebom za samohvalisanjem, ne bi bili unjkavi i savijeni pred moćnima, snishodljivi i ponizni kao haremske sluge, a bahati i osioni prema podređenima.

Da li je u toku predizborna kampanja u gotovo ratnim uslovima?

- Očigledno da jeste. Njemu je sve dopušteno, da se pojavljuje bez maski, kad hoće, s kim hoće i koliko hoće, da razvozi medicinski espap po Srbiji, da oktroiše konferencije za štampu, inovirajući ih tako što on i pudlice iz struke napišu odgovore, a onda neki novinarčići smišljaju pitanja. Možete li da zamislite engleskog epidemiologa kako dopušta da Boris Džonson sedi bez maski i rukavica, da kao osoba koja je imala kontakt sa zaraženim u najužoj porodici izbegne karantin. Vučić se ponaša kao jedini i neporecivi vlasnik svih naših sudbina.

Kako komentarišete napad dr Kona na Novaka Đokovića?

- Vučićev doktorski heroj napada Novaka Đokovića zbog glasno izrečene dileme vezane za još nepronađenu i neproverenu vakcinu. Naravno da nisam protivnik vakcina, smatram da su sve, od Pasterove pa redom, čovečanstvo oslobodile dečijih smrti, masovnih umiranja, zahvaljujući njima deca nam ne umiru od tetanusa, besnila, difterije, ali ovde se radilo o nepotrebnoj i potpuno izlišnoj hrabrosti. O petom točku na kolima,
moj doktore, da cunami novopronađene hrabrosti zapljusne nekog ni krivog ni dužnog. I ko se to usuđuje da meni deli istinu na parčad, ko je taj koji je uz Vođu uzurpirao i kompetencije medijskog patrijarha. Da on deli istinu kao na foru. Kanda tu ima i malo udruženih poduhvata, ne moraju oni po pravilu biti zločinački, ali i put do pakla popločan je najboljim namerama, bar kao i Trg Republike.

Epidemija koronavirusa je mnogima otvorila oči. Gotovo na svakom koraku se potvrdilo da ovu zemlju vode prilično nesposobni ljudi. Da li imate utisak da je narod sve više razočaran i da se više plaši retorike i odluka vlasti nego epidemije?

- Ovo je, dakle suština. Sve su odluke, ali baš sve, bile apsolutno pogrešne. Suočen sa panikom da će mrtve starce brojati u stotinama, da će tako značajno oštetiti svoje najpouzdanije biračko telo, odlučuje da ih zatvori. Da, bukvalno zatvori, računajući da će oni koji su pristali na to da im on odseli decu u Toronto, da im uzme penzije, pristati i na ovaj zulum. Biće potrebna jedna blagoglagoljiva tirada o najboljim, najpouzdanijim graditeljima ove zemlje o našim milim bakama i dekama, malo će glasić zadrhtati, jedna suzica zablistati na trepavici, jedna partija šaha u nekom staračkom domu i oni će vaditi braunile iz vena i trčati da glasaju za njega. Šahovskim jezikom, prvi previd. To koliko stalna zatvorenost utiče na psihu, na mišićnu atrofiju, na gubitak imuniteta, niti ga je zanimalo niti je išta znao o tome. Zatvorio je otvorene pijace, da bi ti isti ljudi u buljucima kupovali u zatvorenim šoping molovima.

U vreme kad se i petlovi vade na mamurluk…

- Kao da je koncentracija virusa manja u zatvorenom nego na livadi pored Dunava. Umesto da poveća broj autobusa, da u njima bude manje ljudi, on ih prečetvoruje, ljudi u prevozu dahću jedno drugom u uši, a ingeniozna i spasonosna ideja je da kontrolori nose rukavice. Umesto da radi na stalnoj edukaciji i dizanju svesti ljudi, on uvodi policijske časove, pa dane, sad su na redu policijske nedelje. Za sve to vreme njegovi
vlasteličići vitlaju svoje "kajene" i "audije" po praznim beogradskim sokacima, skupljaju se po tajnim žurkama po splavovima i hotelima, policija prebija pijance i hapsi babe, a turbo fukara uhvaćena spuštenih gaća biva ozbiljno upozorena. Nesrećni dentista iz Novog Sada optužen da svesno širi koronu svojim pacijentima, umire iz čistog inata da napakosti pokrajinskom ministru zdravlja i voljenom predsedniku lično, ostavivši namerno iza sebe troje dece. Zaboravio je kućne ljubimce, ne znajući da mačka i pas u porodici nisu domaće životinje nego članovi porodice. Zabranio ratarima izlazak u atar a dozvolio ulazak u prepune prodavnice. Šapcu se iz puste pizme i obesti ne dozvoljava da otvori svoju Kovid bolnicu jer je humanija i bolja od njihovih. Alo, rođeni, pretovarili ste kamilu…

Svaki dan u medijima i na društvenim mrežama čitamo kako ljudi umiru od virusa jer je zatajio zdravstveni sistem. Na stotine zdravstvenih radnika je inficirano jer im je bilo zabranjeno da koriste zaštitnu opremu. Je l' to neko hoće da nas žrtvuje zbog sitnih političkih poena?

- Ma nisu važne žrtve, ljudi ionako umiru, važno je da se ja i dalje pitam o svemu. Narcisoidnost ne poznaje empatiju. Naročito ako je bolesna. Borba protiv korone vezana je za izborni argument - pobedio sam virus. Tako se ostaje na vlasti. Sve bi on nas prodao za šaku maka, da produži divljenje, laskanje, TV nastupe, da broji susrete sa Putinom i kineskom i arapskom braćom - da se prenemaže i bogoradi kako mu je teško, neshvaćenom…

Na snazi su već duže vreme veoma rigorozne mere koje ne daju očekivane rezultate. Ko je zatajio, građani ili struka i vlast?

- Kako ko je zatajio. Pa građani naravno. Kako može struka da zataji kad je njima glavni problem bio ima li u novinarskom pitanju i primesa politike. Zar nas nisu na vreme upozorili. Zar nisu rekli, otvoreno i pošteno, nespremni smo i ničega nema. Zar on nije sav teret preuzeo na sebe, moleći, preklinjući po svetu, otimajući se za svaku masku, za svaki respirator, spreman da sam sedne u avion, odleti tamo gde treba, otvori magacin koji treba, lično utovari disaljke i istovari na Surčinu. Kako on za išta može da bude kriv. Ajte, molim vas. Njegovim statuama, jednom, u nekoj dalekoj budućnosti, dičiće se bulevari.

Poslednjih dana, kada je sve veći broj obolelih, struka i političari na vlasti nas ubeđuju da je sve pod kontrolom i da "dobro stojimo". Još nijednu reč samokritike nismo čuli a napravili su bezbroj očiglednih propusta. Šta to govori, čemu da se nadamo?

- Nadajmo se pobedi života nad smrću, dobra nad zlim, nadajmo se hrabrosti i posvećenosti sestara i doktora koje su u početku poslali među bolesne u kišnim kabanicama. Nadajmo se svesti da je osnovni patriotski zadatak svakog građanina ove zemlje da se ne razboli. To je prvi. Drugi je da preživi... Čovečanstvo će pobediti i ovo zlo. Koliko god ono bilo isfabrikovano, prirodno ili veštačko, okršaj globalizma i
suverenizma, pobediće čovečanstvo. Da slavi slobodu i pojedinca. I ovo će, jednom, biti onomad. Tu je i bila ta osnovna greška. Uzmi mi slobodu uzeo si mi sve. A šta je fabrikovanje poluistina, šta je proizvodnja straha, šta je sprečavanje kretanja i govora, nego oduzimanje slobode. E, tu su se, struka i politika zajebali.

Čak nam organizuju i zabavne koncerte. Vređa li vam inteligenciju to što radi Goran Vesić?

- No coment.

Šta vas u ovom trenutku najviše plaši, kada je u pitanju sudbina države i nacije?

- Plaše me oni koji su joj na čelu. Plaši me njihovo neznanje, poslovna i rodbinska uvezanost, bojim se njihovih kupljenih diploma i prepisanih doktorata, njihovog odsustva stida i nedostatka empatije, plaši me favorizovanje primitivizma i rijaliti kulture, plaše me zatvorene biblioteke i domovi kulture. Uznemiruju me odlasci mladih i školovanih, prazna porodilišta, napuštena sela... 

U ova dva meseca se vratilo i oko 400.000 ljudi iz inostranstva. Kako vidite njihovu budućnost u Srbiji, kad su čim su prešli granicu okrivljeni za sve nedaće koje su nas snašle?

- Očekujte vođine panegirike ovih dana upućene tim ljudima. Značajno je to biračko telo. Neće većina uspeti da se vrati u Slovačku, Italiju, na Maltu, da ponovo rade, uglavnom na sivo ili crno. Biće braća rođena, biće hranioci naših baka i deka, stubovi nosači svojih porodica, dobrotvori i filantropi, biće moljeni da ostanu u otadžbini, zlatno je doba, biće posla i za njih... Majstor je to. Nikad ga nemojte potcenjivati.

Jesmo li ostali bez dostojanstva? Sartr kaže da se svako dostojanstvo otopi u boli?

- Dostojanstvo stanuje u tanjiru. Ono naseljava naše frižidere, cipele koje obuvamo... Dostojanstvo nam je i u Njujorku, u Londonu, u Beču. To dostojanstvo još nosi naša imena i prezimena, ali će i ona nestati, kako kaže Sartr, otopiće se u boli. Najveći protivnik dostojanstva je poniženje. I taj tanjir, malopre pomenuti, ako je pun a stoji na patosu, ne ubacuje sa svakim pojedenim zalogajem, dostojanstvo u drobinu. Koliko smo dostojanstveni kao narod, vidite svakodnevno. A znate li šta je narodno ili kolektivno dostojanstvo? Tek zbir pojedinačnih dostojanstava od kojih svako ima ime, prezime i adresu.

Hoćemo li jednog dana sami sebe kriviti što smo dozvolili da nam polusvet uništava budućnost? Zašto je narod zaćutao, zašto trpi svakojaka poniženja?

- Ma ja sam svoju vreću sa krečom poneo. Dakle, spadam u onu grupu ljudi koja gotovo da i nema budućnost. Osim ako je budućnost oročena na kratko, kao i svaki dobar kredit. Dobar za banku. Ali taj tanki beli trag, koji ostaje iza mene i vreće koju nosim, svedočiće o meni i mom činjenju. A svi koji su ćutali o zlu, neznanju, gluposti, samovolji, nisu bili svedoci tog vremena, nego saučesnici. Bez obzira što će stajati u redu za prvoboračku spomenicu.

Pokazalo se da je neustavno zavođenje vanrednog stanja bio uvod u stanje u kome jedan čovek o svemu odlučuje. Kakve će biti posledice Vučićeve vladavine?

- Ta je vladavina bila autokratska i pre zavođenja vanrednog stanja. Samo su sada, doktori, nakon izlaska iz operacione sale poskidali maske. Znate zašto on ne zaslužuje nikakvo razumevanje i saučešće. On od te čaše samovolje i samovlašća, nije bežao kao od usuda, ne, on se otimao za nju. Nije kao Pasternak zavapio da ga Gospod sa tom čašom mimoiđe. Ne, On se grabio za nju. Baš kao što se otimao i da baš on prelepi tablu sa imenom Đinđićevog bulevara. Posledice će biti katastrofalne i dugo će se lečiti. Hrabrost se uči, u nju se uvodi, baš kao i u strah. Naučiti ljude da govore i hodaju uspravno, da ne budu slugeranje, bez obzira da li vode TV dnevnik ili Krizni štab, biće dugotrajan proces. A ni njegova neće dočekati zoru, svaka pa i ona najduža i najdeblja je dogorela, ili je odjednom i iznenada, ugasila neka neočekivana promaja.

I šta očekujete, kako će narod na sve to reagovati. Šta je činiti opoziciji?

- Dozvolite da ponovim pitanje. Šta opozicija treba da čini. Pre svega treba da čini. Da dela. Da ne odustaje. Da se bori svim dozvoljenim sredstvima. Da predlaže, da prigovara i ogovara, da dežura pored svake njihove svinjarije, da vodi dnevnik uvreda, da jednog dana ne ponovi njegove greške. Da ne zapošljava partijski, da se sa rukom na Ustavu, Jevanđelju, Kuranu, Tori zakune na čestitost, da lustrira, da bar deo ovog otišlog podmlatka vrati u zemlju, da oduzme oteto i ukradeno, da nas zatrpa istinom i pravdom, slobodom i demokratijom, ali pre svega slobodom. I da nam ove neophodne lekove ne dozira homeopatski, dajte nam sve i dajte nam odjednom. Pa ako nekom i pozli od toga, ozdraviće. Na koncu, ljudima koji su se zbog silne usamljenosti i nemogućnosti kretanja, uželeli socijalnih kontakata i šetnji po otvorenom, treba da organizuje jednu veliku, višednevnu šetnju, sa majsko-junskim kampovanjem po parkovima. Da insistira na fer i slobodnim izborima, da ministri Ružić, Vukosavljević i Stefanović dobiju pomoćnike iz opozicije sa jednakim pravima, da Bujošević dobije nekog, ko se za razliku od njega razume u televiziju. Da bojkotuje junske izbore, ako ih bude a na sledeće izađe ujedinjena, bez obzira na razlike, sa dosta mladih novih ljudi na listama. I da'napokon, pripremi prve, zaista slobodne izbore u Srbiji, promenivši pravila i izborno zakonodavstvo - zaključio je Kovačević.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 40

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Neka nova matematika

Zoran Živković [03.06.2020.]

Video dana

Čoveče oladi

Anketa

Da li je ulazak Srpske liste u Vladu Kosova izdaja?

Rezultati