Đuričko: Srbija je oteta država, živimo u ludilu i diktaturi jedne partije

Velika bura se digla oko glumčevog odlaska iz Srbije u Ameriku, pa je sada do detalja objasnio zbog čega je otišao.

- Moj odlazak u Los Anđeles je moja privatna stvar i ne želim da bude deo te priče o odlascima. Ali svakako da su situacija u zemlji i odnos vlasti prema meni lično, pomogli da tu odluku lakše donesem. Nekoliko prijatelja mi je reklo: "Znaš, kad na RTS-u pomenemo da bi ti bio u projektu, oni kažu, pa..., nađi drugog." To su mi prijavili i za suprugu, samo zato što se preziva Đuričko i što je radila sa Bjelogrlićem kao direktor serije "Senke nad Balkanom". Kada čuješ da si na crnoj listi, svakako ti ne prija. Šta je moj greh, pokušavam da otkrijem. Ne znam šta sam tako strašno uradio osim što sam iznosio svoj politički stav i podržao drugog predsedničkog kandidata. Mi koji smo podržali drugog predsedničkog kandidata imamo probleme, na ovaj ili onaj način, ovima drugima cvetaju ruže - rekao je u intervjuu za "NIN" Nikola Đuričko.

On smatra da u Srbiji ne postoje dve strane, ali da određena grupacija zloupotrebljava položaje.

- To što je njihova argumentacija da mi nismo patriote čim kažemo dve prostoproširene koje ne idu njima u korist, to ne znači da postoje dve Srbije. To je pitanje zdravog razuma. Ako tata ministra policije prodaje mine i granate po povlašćenoj ceni, i država gubi od toga jer to je državna firma, on na pitanje novinara odgovara napadom na nekog opozicionara koji ima nula odsto vlasti i poziva se na vreme od pre sedam godina, jeste zamajavanje i dribling. Ta pravna kriza je počela sa Savamalom. Tada se ispostavilo da je policija partijska, a ne naša, da je tužilaštvo partijsko. Čovek je stradao dok su deo grada rušili usred noći pod fantomskim maskama. Ko? Nikada nećemo saznati. Od tada se desilo hiljadu ludila, zastrašujućih, koji remete bilo kakav pravni poredak u ovom društvu i osećaj pravde. Njihova je pravda njihov kazan, uz kog oni uzimaju koliko hoće. Tvoje je da se uguraš tu, pa i ti da dobiješ neke pare u apanaži, kao što rade neki. Nema tu ideologije. Ako su za EU, mogli su toliko zakona već da donesu, da budemo u EU.

Vlast, kako Đuričko kaže, neće u Evropsku uniju, jer bi nas to "uteralo u pravnu državu".

- I kada vi kažete - oni kradu, oni odgovaraju - pa pobogu, ti ne voliš Srbiju. Onda ti kažeš - čoveče, nemoj ti mene da pitaš za Srbiju, onda te oni napadaju sa neke druge strane, u novinama izađe članak o vašem sinu ili vašem prijatelju... ili kao ovaj nesrećni Bastać, pa sad njegov kum tu nešto priča i čovek ne može više da raščlani šta se tu dešava, ili Bjelogrlićevog sina ganjaju. A izostaju ključna pitanja. Ko je doneo odluku da se Beograd na vodi pravi, zašto smo platili toliko fontanu, ovo ili ono, zašto otac prodaje povlašćeno mine. Pa dajte ljudi, to je stvarno sramota! Zar niste mogli da nas prevarite malo pažljivije. Posle sedam godina na vlasti, oni su zaboravili da treba nešto da sakriju. Predsednik je na televiziji pričao kako su krali pare pa dali ljudima da uplate u stranku, u SNS.

Tomislav Nikolić na Dedinju, njegovi sinovi u feudu u Kragujevcu...

- Oni se ponašaju kriminogeno. Imaju svoje šeme. Pustio ga je na Dedinje da ne talasa. Postavio je kuma za šefa državne bezbedniosti, dakle i državna bezbednost postaje partijska. Sve u krugu porodice. Feudalni pristup buljubaše, zna se ko je moj šurak, moj šogor i tako to ide. Moj ćale kupuje mine i to što je nekada bio državni posao to je sad naša akcija. Bruka i sramota! To su sve signali da pravo i pravda ne postoje.

Đuričko smatra da bi se trebalo suočiti sa tim da ljudi u uređenim državama snose određene posledice za korupciju i nepoštovanje zakona i Ustava, i da bi trebalo i mi da korigujemo te stvari.

- Ali kada to kažeš, onda vam je kriv Bjelin sin Aleksej. I onda, ljudi su utučeni, svi su spustili glavu, ovi neki što misle da su kao pametniji kažu - daj da uđem i ja u kolo. Ali, kada sa đavolom tikve sadiš, o glavu ti se olupaju. I to će im se desiti.

U Srbiji je moguće izvršiti najteža krivična dela, ali ste oslobođeni odgovornosti, ako ste na vlasti.

- Ovde možete da počinite vrlo težak zločin i ništa se ne desi ako imate veze ili ste povezani s vlašću. Imate Babića. U normalnom društvu u slučaju Lučani daje se ostavka automatski. Kada kod nas neki visoki funkcioner ode u zatvor, moći ćemo da kažemo - ovo je društvo osvešćeno. Za sada, makar životi ljudi bi morali da budu iznad svega, iznad bilo čije zarade, ali čak ni život to nije. Neko je ubio dva dečaka na Topčideru. Gardiste. Razumete vi šta to znači kada ti ubiju dvojicu gardista usred Beograda? I godinama nema odgovora ko je ubica. Tu imaju neki mama, tata, neki brat i sestra, neki prijatelji, tu smo mi koji ih ne poznajemo ali osećamo neku solidarnost. Ja sam gardista. Nećete verovati, koliko god sam izdajnik Srbije, ja sam i gardista. Bio sam u gardi, vojna policija. To su moji drugovi ubijeni. Ko ih je ubio? Nemamo pojma. Mogao sam biti ja. Ubiju nekog čoveka u Savamali. Pitamo ko ga je ubio, kažu - pa dobro, šta ste navalili, čiča umro od srca, pa šta. Ali ljudi, to je neki čovek, razumete? Ništa. Tužilašvo muk. Ovde su životi ljudi manje važni od neke politike kojom samo prikrivamo nečiju zaradu.

Branislav Trifunović je bivao napadnut od strane tabloida za predstavu "Pad", dok je javnost glumcu Nenadu Jezdiću zamerila učešće na svečanosti otvaranja auto-puta "Miloš Veliki".

- UDUS je dao podršku i Banetu i Jezdi, naglašeno je da svi imaju pravo na svoj stav. I predsednik je branio Jezdu javno. BIo je pun razumevanja. Ali nema razumevanja da brani Baneta i to nije fer. To oko zastave je organizovana stvar. Kada gomili momaka koji nemaju pametnija posla kažete - Bane pali srpsku zastavu, oni kažu - čekaj, bre, zemljače, i kada ga sretnu neko će da baci kamen, a neko će da ga prebije, i to je ta mala razlika između Banetovog i Jezdinog slučaja, Oni bi Banetu da ukinu pravo na život, što je strašna stvar - rekao je Đuričko. 

Čitavo društvo funkcioniše po principu nečije privatne teritorije.

- Oteta država! Ovo je diktatura partije. Partija kao šef DB, policija je njihova. Politika, vlast je lukrativno mesto izuzetne zarade i ono je glavni problem ovog društva. Ovde je kum šef DB, policija nema snage, Skupština je totalno rasturena, nemate debatu na televiziji. Stvari su otišle predaleko. Plašim se da će i ovo malo slobodnijh medija nestati. Već sad vidim komad Duška Kovačevića "Andergraund". To je Srbija. Neko živi u kući na Dedinju, a nas drži u podrumu i priča nam kako su svi protiv nas ali kako moramo da stegnemo kaiš i kako će jednog dana sigurno zasijati sunce negde u daljini. Samo još malo da vam uzmem penziju, ali ovo kada krene, to će biti pesma. To je Srbija, ukratko - istakao je Đuričko u intervjuu za "NIN".