Dolovac prekinula ćutanje: Odgovorila Uglješi Mrdiću

Saopštenje Vrhovnog tužilaštva prenopsimo u celosti:

- Povodom informacija koje su objavljene u medijima u vezi današnjeg, 1. decembra 2025. godine, podnošenja izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije, Vrhovno javno tužilaštvo obaveštava javnost o sledećem:

Vrhovno javno tužilaštvo, prethodno Republičko javno tužilaštvo, je u potpunosti postupalo u skladu sa odredbama kako prethodnih tako i sada važećih zakona i propisa, i uredno podnosilo Godišnje izveštaje o radu javnih tužilaštava Narodnoj skupštini Republike Srbije 2021., 2022., 2023., 2024. i 2025. godine, za svaku prethodnu godinu.

Iz navedenog jasno proizilazi da Narodna skupština u proteklih pet godina nije ni jednom tražila predstavljanje podnetih Godišnjih izveštaja, niti je u vezi sa njima zatražila bilo kakvo pojašnjenje ili dodatne podatke. Naprasno, predsednik Odbora za pravosuđe, upravu i lokalnu samoupravu je juče, u nedelju, 30. novembra 2025. godine, u popodnevnim časovima, zakazao predstavljanje pet godišnjih izveštaja zajedno u roku manjem od 24 časa, tj. za danas, ponedeljak, 1. decembra u 11 časova.

Vrhovno javno tužilaštvo osuđuje ovakav postupak predsedavajućeg narodnog poslanika Mrdića, koji predstavlja zlonamerni pokušaj ostvarivanja teškog neprimerenog uticaja na Vrhovnog javnog tužioca i javno tužilaštvo u celini.

Sadržaj godišnjih izveštaja je određen još uvek važećim odrednicama Republičkog javnog tužioca do donošenja uputstva od strane Visokog saveta tužilaštva koje je u toku. Svi prethodni godišnji izveštaji koji su u svojoj strukturi identični sa navedenih pet izveštaja, su bez izuzetka bili usvajani od strane Narodne skupštine jednoglasno ili sa pojedinačnim uzdržanim ili glasovima protiv.

Ni u jednom slučaju do sada, kao ni u proteklih pet godina, Narodna skupština nije uputila bilo kakav dopis kojim je tražila bilo kakvu promenu ili dodatno izveštavanje u okviru navedenog izveštaja od strane Vrhovnog javnog tužilaštva i tužioca.

Napominjemo da je promenama Ustava 2022. godine propisano da Vrhovni javni tužilac, time i Vrhovno javno tužilaštvo, nije odgovorno za postupanje u pojedinom predmetu javnih tužilaštava. Sva javna tužilaštva su pojedinačno odgovorna za svoj rad nadređenim javnim tužilaštvima, a time, na kraju, i Vrhovnom javnom tužilaštvu. Raspravljati o odgovornosti Vrhovnog javnog tužilaštva znači ocenjivati i raspravljati o odgovornosti svih javnih tužilaštava u Republici Srbiji, i to u ovom slučaju od 2020. do 2024. godine, a sigurno ne i o radu tokom 2025. godinu.

Pri tome treba posebno imati u vidu da su promenama Ustava iz 2022. godine ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca i tužilaštva znatno promenjena i redukovana na najmanju moguću meru oivičenu postupanjem pred Vrhovnim sudom, međunarodnoj saradnji, i izdavanjem opštih obaveznih uputstava, kao glavnim međama. Vrhovnom javnom tužilaštvu i tužiocu je oduzeto pravo za preduzimanje ostalih radnji na koja su niži javni tužioci shodno Zakoniku o krivičnom postupku ovlašćeni, i to mora biti poznato predstavnicima Narodne skupštine.

Upravo je 2025. godina bila tema svih pitanja i kritika koje su upućene danas predstavnicima Vrhovnog javnog tužilaštva, potpuno suprotno Ustavu i zakonu.

Nakon uvodnog izlaganja predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva, predsednik Odbora za pravosuđe, kao i pojedini članovi Odbora, izneli su niz primedbi na izveštaje o radu javnog tužilaštva, koje su imale naglašenu političku konotaciju, i koje nisu bile u vezi sa podacima sadržanim u izveštajima, i odnosile su se na postupanje u konkretnim predmetima.

Predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva su tokom diskusije izneli argumente zbog kojih se primedbe pojedinih članova Odbora ne mogu prihvatiti kao osnovane, uz isticanje da godišnji izveštaji sadrže egzaktne podatke o svim parametrima rada javnih tužilaštava u Srbiji, da su sačinjeni u skladu sa standardima GREKO i ostalih međunarodnih institucijama sa kojima javno tužilaštvo ima izuzetno kvalitetnu saradnju, kao i da su zasnovani na evidencijama koje sva javna tužilaštva, od osnovnih do Vrhovnog, samostalno vode.

Način zakazivanja današnjeg predstavljanja i njegov tok, prethodne medijske najave predsednika Odbora za pravosuđe, i momentalna a očigledno ranije pripremljena osuda i napad putem dela informativnih medija upućeni Vrhovnom javnom tužiocu i Vrhovnom javnom tužilaštvu, predstavljaju bez presedana najteži do sada zabeleženi oblik neprimerenog uticaja na javno tužilaštvo u Republici Srbiji, koji ima za cilj sprovođenje najavljenih ideja o promeni uloge, organizacije i načina rada javnog tužilaštava, i koje su u direktnoj suprotnosti sa važećim Ustavom, reformama iz 2022. godine, i međunarodnim obavezama u vezi vladavine prava i sprovođenja Akcionog plana za pridruživanje Evropskoj Uniji Republike Srbije.

Vrhovno javno tužilaštvo će u narednom periodu intenzivno pratiti razvoj događaja, pritiska, uticaja i sprovođenja plana promena javnog tužilaštva, i o tome redovno obaveštavati javnost - zaključuje se.