Srpski narod ne bije studente - BIJU POJEDINCI U NJEGOVO IME

Novosadski studenti napadnuti su prošle nedelje oko tri sata posle ponoći. Kako su istakli studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, napadači su izašli iz prostorija SNS-a i napali više studenata. Među povređenima je bila studentkinja Akademije umetnosti koja ima tešku povredu vilice.Maskirani batinaši sa identičnim palicama i čekićima, izrađenim po SNS standardu, treba da ispune nalog svoje partije. Ministar policije je pak dužan da odgovori - koliko su po postojećem zakonu pomenuti batinaši sigurni u njegovom svetu u kome očigledno nema mesta za "običan narod". S druge strane, umesto toga, jedino što smo imali prilike da vidimo jeste ova bizarna priča sad već bivšeg premijera Miloša Vučevića o tome da se tu rušio nekakav demokratski izabrani poredak. On navodi da je do sukoba došlo kad su studenti došli ispred prostorija SNS i želeli da "žvrljaju".

- Ljudi su smatrali da to treba da odbrane, a taj njihov verbalni sukob se završio na nekoj drugoj lokaciji - kazao je Vučević i tako faktički priznao da iza napada na studente stoje članovi ili aktivisti SNS.Ko su ti ljudi koji prete po Srbiji? Pretvaramo li se mi to u Čikago dvadesetih godina prošlog veka, kad je svaki bunt, razbijala grupa suludih ljudi sa motkama i noževima u rukama? Kakav je mentalni profil takvih osoba? Negde je očigledno projektovan sa kaljugom u glavi, rastao je na smetlištu zapuštene zemlje urasle u laž i nasilje. Neko je već rekao da sve ovo pokazuje slom davno načete države, koja je ostala usamljena pod vođstvom nedoraslog navijačkog huligana, sa poslušnicima koji pokušavaju da budu vlada. Napad na studente pokazuje njegov strah. Pobesnela vlast snagu motke vidi kao svoju poslednju mogućnost opstanka.Govoriti o nasilju u Srbiji, to bi mogao da bude stereotip koji je objašnjen podelom društva i distribucijom mržnje sa najvišeg mesta. Ali, nasilje, bilo ono verbalno, realno, latentno - sprovodi se bez prekida, i ima dimenzije vladajuće paranoje. Nasilje nad drugačijim mišljenjem prethodi pretnjama, koje postaju opasne najave istinske fizičke agresije. Nasilje je već uspostavljeno kao vid jednostrane komunikacije. Pre svega između onih koji imaju legitimnu silu kao podršku, i građana kojima se nasiljem oduzima sloboda misli i govora. Promocija nasilnosti je način i pokušaj kontrole društva, i predstavlja primitivno ispoljavanje vladajuće moći i uspostavljanje dopuštenog modela mišljenja. Nasilje nad nepodobnima vrednuje se kao opravdano.Kriminalci su omiljena lica vlasti. Na narod se huškaju propalice jer je gazda već započeo sa svojim osvetničkim pirom. Idete ulicama srpskih gradova i susrećete ljude kojima su zavijene noge, ruke, glave, koji  nisu sigurno pali sa trotineta. Bruka i prateće nelagode nemaju granice, ako neko baš zapne da se bruka, a posle mu je odgovarajuće neprijatno. A tek kad neko ima teflonski obraz i ne zna za meru i granicu. Posle je nama ostalima neprijatno umesto njega i nekako se stidimo ni krivi ni dužni. To sve više postaje poprište taštine, estradne buke i ostvarenje tragične malograđanske ambicije, tabloidni kič empatije SNS-a. Zato je država ovde pojam koji nije lako objasniti. Politička teorija naprosto nema ništa sa tim.

Okvir bez granica, razorena i izgubljena zemlja.